Najbolji način da povećamo količinu vlakana koje unosimo je jesti više biljaka i cjelovitih žitarica, no ponekad se to može činiti napornim. Nutricionistica Juliette Kellow smatra kako se to ipak može napraviti na jako jednostavan način. Predlaže da dio hrane koju jedete jednostavno zamijenite sličnim namirnicama bogatijim vlaknima. Za britanski Express predložila je 23 jednostavna načina za takve zamjene.
Za bolju probavu: Ove 23 namirnice imaju najviše vlakana, pogledajte usporedbe
1. Zamijenite 150 g kuhane basmati riže (0,9 g vlakana) za 150 g kuhanog kus-kusa (3,3 g vlakana) i tako unosite dodatnih 2,4 g vlakana
2. Zamijenite 1 naranču (1,9 g vlakana) za 1 krušku (4,6 g vlakana) što je dodatnih 2,7 g vlakana
3. Zamijenite 30 g indijskih oraščića (1 g vlakana) za 30 g badema (3,8 g vlakana) i tako unesite 2,8 g dodatnih vlakana
4. Zamijenite 150 g kuhanih rižinih rezanaca (1,7 g vlakana) za 150 g kuhanih rezanaca s jajima (4,5 g vlakana) i tako ste dobili unos od 2,8 g dodatnih vlakana
5. Zamijenite 80 g tikvica (0,6 g vlakana) za 80 g patlidžana (4,1 g vlakana) što iznosi 3,5 g dodatnih vlakana
6. Zamijenite 200 g pečenog krumpira (5,2 g vlakana) za 200 g pečenog batata (10,4 g vlakana) što je dodatnih 5,2 g vlakana
7. Zamijenite polovicu manga (o,8 g vlakana) za 80 g malina (3 g vlakana) što je dodatnih 2,2 g vlakana
8. Zamijenite 80 g kuhane crvene leće (5 g vlakana) za 80 g kuhane zelene ili smeđe leće (5,9 g vlakana) čime unosite 0,9 g dodatnih vlakana
9. Zamijenite 80 g kuhane cvjetače (1,3 g vlakana) za 80 g brokule kuhane na pari (3 g vlakana) tako unosite 1,7 g dodatnih vlakana
10. Zamijenite 150 g pire krumpira (2,1 g vlakana) za 150 g kuhane bijele tjestenine (3,9 g vlakana) čime unosite 1,8 g dodatnih vlakana
11. Zamijenite 80 g kukuruza šećerca (2,5 g vlakana) za 80 g graška (4,4 g vlakana) što je unos od 1,9 g dodatnih vlakana
12. Zamijenite 80 g mladog špinata (0,8 g vlakana) za 80 g kuhanog kelja (2,8 g vlakana) čime unosite 2 g dodatnih vlakana
13. Zamijenite 80 g grožđa (1 g vlakana) za 80 g jagoda (3 g vlakana) što je dodatnih 2 g vlakana
14. Zamijenite 150 g dinje medljike (0,6 g vlakana) za 150 g obične narančaste dinje (2,7 g vlakana) čime unosite 2,1 g dodatnih vlakana
15. Zamijenite 1 žlicu namaza od čokolade i liješnjaka (0,5 g vlakana) za 1 žlicu maslaca od kikirikija (1 g vlakana) što je 0,5 g dodatnih vlakana
16. Zamijenite 80 g kuhanog zelenog kupusa (1,8 g vlakana) ZA 80 g kuhanog kelja pupčara (2,6 g vlakana) i dobijete 0,8 g dodatnih vlakana
17. Zamijenite 1 šnitu smeđeg kruha (2 g vlakana) za 1 šnitu integralnog kruha (2,8 g vlakana) čime ćete unijeti 0,8 g dodatnih vlakana
18. Zamijenite 1 rajčicu (0,9 g vlakana) za pola crvene paprike (1,8 g vlakana) čime ćete dobiti 0,9 g dodatnih vlakana
19. Zamijenite 2 digestivna keksa (1g vlakana) za istu količinu zobenih digestivnih keksića (2g vlakana) čime unosite 1g dodatnih vlakana
20. Zamijenite 30g suhih šljiva (1,6g vlakana) za 30g suhih smokava (3g vlakana) što je 1,4g dodatnih vlakana
21. Zamijenite 80 g kuhanih plosnatih mahuna (1,8 g vlakana) za 80 g kuhanog zelenog okruglih mahuna (3,3 g vlakana) što je 1,5 g dodatnih vlakana
22. Zamijenite 30 g grožđica (0,8 g vlakana) za 30 g sušenih datulja (2,3 g vlakana) čime unosite 1,5 g dodatnih vlakana
23. Zamijenite 80 g borovnica (1,2 g vlakana) za 80 g kupina (2,7 g vlakana) što je 1,5 g dodatnih vlakana
Samo jedna od 10 odraslih osoba zapravo konzumira 30 g vlakana na dan, koliko bi bilo dovoljno za pravilnu prehranu i bolju probavu prema preporukama stručnjaka. Prema nekim istraživanjima, u prosjeku uzimamo samo 20 g vlakana na dan, unatoč sve većem broju znanstvenih dokaza da takva hrana smanjuje rizik od raka, dijabetesa tipa 2, bolesti srca, pa čak i depresije.