Dvije svadbe, isti dan, gotovo isti sat, 120 kilometara udaljenosti. I na jednoj i na drugoj je netko od uzvanika mislio da bi u svatove bilo baš zgodno ponijeti signalnu raketu: ono što se ispaljuje s broda za poziv upomoć i što u par sekundi odleti na 400 metara. U Šibeniku je ženu pogodila u glavu, umrla je: u Makarskoj je ženu pogodila u trbuh, oporavlja se u bolnici. I sad je valjda taj trenutak da kao društvo kažemo: to nam ne treba na svadbama, ne treba nam pucanje u zrak iz pištolja, ne treba nam pirotehnika, ne treba nam oružje, ne trebaju nam opasni običaji koji uopće nisu običaji, ne treba nam taj primitivizam. Pa je sad pitanje što napraviti, osim što kaže Ante Tomić, preko večernjih haljina nositi pancirne prsluke.

Neki svećenici kažu da ispred crkve neće dozvoliti pirotehniku, drugi da mladenci to trebaju napisati na pozivnici. Neki poltičari kažu da kazne trebaju biti strože. A evo što kaže Nikolina Radić