U hotelu niti jedan dan nije isti, a zaposlenici nekog hotela najbolje znaju s čime su se sve suočavali tijekom radnog vremena. Svi djelatnici hotela moraju imati sposobnost brzog prilagođavanja dinamičnim uvjetima rada u turizmu i biti spremni raditi pod stresom.
Iako se radi o uzbudljivim poslovima punih novih izazova, ponekad im loši i toksični međuljudski odnosi s kolegama ili drame s gostima mogu lako uništiti dan. Nekad su to smiješne situacije, nekad opasne, a ponekad samo izazovne jer je poznato da svi zaposlenici hotela, osobito recepcionari moraju brzo i učinkovito riješiti probleme sukladno najvišim standardima hotela.
Zaposlenici hotela često znaju reći da bi zbog brojnih iskustava u hotelima mogli napisati knjigu. Knjigu nisu napisali, ali su nam bivši i sadašnji zaposlenici hotela za novi serijal Hotelske priče iz Lijepe Naše ispričali neke svoje situacije iz hotela.
Petar radi 5 godina kao kuhar u hotelima, ali iako se jako trudi, kolege mu podmeću i suočava se s raznim neugodnim situacijama na poslu. Tako je nama ispričao neke neugodne situacije koje su mu se dogodile na poslu.
Kolega se 'jako osjeti'
Petar (32): Zimi nemamo prijevoz pa se našim službenim autima vozi nas pet svaki dan. Imamo jednog starijeg kolegu koji je mentalno nestabilan i toliko se osjeti jer se ne pere pa onda tih 20 km što se vozimo s njim u autu, usmrdi se i auto i mi. To je katastrofa od mirisa. On se naljuti kad mu se nešto kaže pa viče na nas. Šefovi ne reagiraju, oni to odobravaju jer je on bolestan. Čak i radi bez čarapa. Ljeti se otušira u hotelu, ali i dalje se jako osjeti. Kad sam jedan dan došao u hotel, rekli su mi da moram raditi s tim kolegom koji se voli posvađati. Trebao sam farbati s njim pa sam stavio daske van i poredao ih na suncu da se brže osuše. Stavio sam slušalice jer volim slušati glazbu dok radim i nisam čuo niti vidio da je kolega, koji je mentalno loše, pljunuo na dasku namjerno. Voditelj je pogledao daske i vidio pljuvačku, nakon čega nas je pitao tko je to napravio i zašto se pljuje po dasci. Uzeo nam je kistove i farbu te rekao da nećemo to više raditi jer pravimo cirkuse. Rekao sam voditelju da nisam ništa napravio, ali uzeo mi je alat i poslao da idem raditi nešto drugo pa su mi rekli da nisu zadovoljni. Na kraju su mene okrivili. Kako taj bolestan čovjek voli sam raditi, namjerno je pljunuo. Ispalo je da sam ja kriv što nisam pazio na to što netko pljuje. Također su mi šefovi prigovorili da nisam dobro iskopao rupe, a ja sam im poručio da ja nisam građevinar nego kuhar. Šef je rekao da smo oboje krivi i premjestio me na drugu stranu da farbam sanitarije i da čistim.
'Zavodila me 52-godišnja kolegica'
Prošlo ljeto, na početku sezone, počeli smo raditi u restoranu hotela pa su došli novi kolege i kolegice među kojima je bila i 52-godišnja kolegica koja ima muža, dvoje djece i unuku. Kad smo počeli raditi sve je bilo super, bio sam na suđu par puta pa bi mi ona rekla 'donesi mi, operi mi, osuši mi' i tako stalno. Malo me maltretirala s time. Svaki put kad sam imao puno posla, uvijek bi mi donijela suđe. Kad bi napravio što me tražila, onda bi mi se zahvalila, upucavala i namignula. Nekad bi me i potapšala po ramenu, vidjela je da sam dobar, a kad ne bih nešto napravio, tužila bi me šefu. Meni je to bilo previše i čudno sam se osjećao. Na početku nisam htio ništa govoriti, ali kad mi se počela konstantno upucavati i govoriti 'kako si ti dobar, kako si simpatičan, ti se meni sviđaš, ja tebe volim', to mi je bilo čudno jer poštujem to što je ona udana i ima djecu i unuku.
Njezin muž nije bio u hotelu jer je ljeti radio u Njemačkoj kao konobar, a kako je bila usamljena, meni se upucavala. Bilo mi je dosta toga pa sam joj rekao: "Čuj, poštujem te, ali ne želim ništa." I tako sam joj morao par puta reći jer me iz prve nije skužila. Govorila mi je da želi ići sa mnom na kavu, da joj pokažem cijeli otok i vodim ju na vidikovac, na što sam joj rekao: "Oprosti, ali neka te vodi tvoj muž kad dođe, ja te neću voditi, ja sam ti samo kolega." Ona mi je na to odgovorila: "Ali ja želim biti tvoja prijateljica, želim se viđati s tobom." Jedva sam je se riješio. Na kraju je htjela da ju svagdje vodim, a ja to nisam htio. Ove godine opet dolazi raditi sezonu kod nas.
Šefovi ih maltretiraju
Radim kao kuhar, a zimi sam vani na održavanju. Kolege uvijek idu na pauze, a ja se trudim i radim kao glupan, dajem sve od sebe. Nisam nikad sjeo kako bi se odmorio, nisam išao na puš-pauze kao svi ostali. Shvatio sam da, što se više trudim i ne idem na pauze, opet im nisam dovoljno dobar, uvijek izrabljuju ljude i iskorištavaju. Tako sam odlučio raditi što i oni, ići na puš-pauze, iako ne pušim. Naravno, kad me šef vidio da i ja sjedim kao oni, opomenuo me zašto sjedim, zašto ništa ne radim. Rekao sam mu da sam ipak nešto napravio, ofarbao zid i očistio pod. U starom restoranu od hotela je jako hladno, smrznemo se unutra pa smo išli van da nam bude toplije. Šef me opominjao kako nisam ništa radio, a išao sam se van ugrijati kao i stariji kolege. Rekao sam šefu da nije u pravu, da isto radim kao i svi oni, ali stariji kolege me nisu obranili. Dok bih ja uvijek štitio kolege, oni mene nisu. Taj dan, kad sam izašao s kolegama na pauzu, radilo se o tome da sam ostao bez kante za farbanje, ofarbao sam onoliko koliko sam imao boje i čekao da nam donesu novu kantu koja je došla tek u pola 14.
Nemamo idealne uvjete na poslu. Kad je zimi jako hladno vani, bura me propuše pa se prehladim. Poslodavci više poštuju strance koji dolaze raditi sezonu nego nas lokalce. Nepalke već rade u kuhinji, a ove godine će doći i Filipinci. Strancima pružaju bolje uvjete, a ne misle da bi mi trebali imati bolje i da će izgubiti i nas ako se nastavi ovako. Volim raditi, trudim se, dajem sve od sebe i želim ostati raditi u Hrvatskoj, na svom otoku. Smatram da nije pravedno ovo što se događa u turizmu. Ovo je četvrta godina da su mi dali ugovor na godinu dana, ako uskoro ne dobijem za stalno, tražit ću dalje posao. Nije čudo što ljudi bježe iz Hrvatske jer ih maltretiraju i ne daju dobre uvjete, ispričao nam je Petar.
