Ulazak navijača na teren nije novost u Srbiji.
Scenario viđen na utakmici Partizan-Ludogorec, a posle nekoliko dana i na meču Javor–Crvena zvezda, izgleda da je toliko uobičajen, ili čak očekivan, da je vinovnik prvopomenutog incidenta Miloš Radisavljević Kimi, jedan od vođa Partizanovih navijača, pozvan na informativni razgovor tek posle tri dana i to pod pritiskom javnosti.
Prethodno mu je klub organizovao konferenciju za novinare, gde je zajedno sa fudbalerom Markom Šćepovićem, kome je posle utakmice skinuo kapitensku traku sa ruke nezadovoljan njegovim zalaganjem na terenu, ubeđivao javnost da ne veruju onome što su videli, jer je igrač njemu sam dao obeležje vođe tima.
Snimci tog događaja su jasni i na njima se lepo vidi kako je vođa navijačke grupe Alkatraz prošao pored redara kao da ih nema i pred celim stadionom ražalovao kapitena Šćepovića, ma šta oni pričali.
Partizan je ćutao, a fudbaler, gotovo dečak, koji je bio žrtva nije imao izbora nego da se, ostavljen na cedilu, pojavi na režiranoj konferenciji za novinare u ulozi Kimijevog drugara koji svom prijatelju ništa ne zamera i njegov gest shvata kao dobronameran savet.
Prema saznanjima Novog magazina sada je Tužilaštvo na potezu jer je policija završila svoj posao, ispitala vinovnike incidenta. Nadležno tužilaštvo treba da odluči da li će pokrenuti prekršajni ili krivični postupak. Ipak, kako nezvanično saznaje Novi magazin, veće su šanse da Radisavljević bude procesuiran samo za prekršaj.
Inače, Radisavljević je pravnosnažno osuđen na šest meseci zatvora zbog nasilničkog ponašanja za vreme međunarodne fudbalske utakmice Partizan - Šjahtor u decembru 2009. u Beogradu. Posle toga osuđen je i na 16 meseci zatvora zbog ugrožavanja sigurnosti novinarke TV B92 Brankice Stanković, skandiranjem pretnji na istoj utakmici. Tu kaznu je odslužio. Radisavljevića je optužnica teretila da je za vreme utakmice sa improvizovane bine dok su navijači pevali pesmu “Otrovna si kao zmija, proći ćeš k’o Ćuruvija”, kojom su vređali Stankovićevu, gumenu lutku koja je simbolizovala novinarku “nabijao” je na metalnu šipku. Nakon toga, gumenu lutku bacio je drugim navijačima. On je nedavno prvostepeno osuđen na četiri meseca zatvora zbog napada na policajce u neredima u kojima je 2004. godine zapaljena beogradska Bajrakli džamija.
U incidentu koji se dogodio za vikend, kada je jedan navijač Zvezde ušao na teren, Žandarmerija je odmah reagovala i uhapsila mladića i pitanje je zašto nije bilo takve reakcije kada je u pitanju Radisavljević.
Ovo nije prvi put da Partizanovi navijači “vaspitavaju” igrače. Lazaru Markoviću navijači su, nezadovoljni njegovom igrom, opalili nekoliko šamara. Ko je dao pravo huliganima da za ulaznicu od 500 dinara mogu da postrojavaju igrače, lupaju im šamare i skidaju im kapitenske trake?
“Da se ovako nešto dogodilo u moje vreme pohapsili bi ceo jug“, reagovao je Nenad Stojković, deset godina prvotimac Parnog valjka (1974-1984).
Vremena su se očigledno promenila. Navijač je sada zanimanje, a visoke pozicije u hijerarhiji navijačkih grupa imaju uticaj čak i na “donosioce političkih odluka”, odnosno navijačke vođe u bliskim su kontaktima sa vodećim političarima u Srbiji. Navijači zajedno sa političarima sede u upravama klubova, a osim toga organizuju obezbeđenja po beogradskim klubovima, diluju drogu, a pokazali su se korisnim za kontrolu i usmeravanje masa na protestima i ostalim događanjima naroda.
“Navijačke grupe formirane su kao paramilitarne formacije. Ali, nije samo nasilje ono što ih čini zanimljivim za ravnodušne organe. Neredi mogu da podignu raspoloženje, da momcima sa vrednosne margine stvore iluziju o važnosti. Iza svega se krije posao - obezbeđenje na splavovima, čuvanje važnih ljudi iz mafije i politike, transferi opasnih supstanci, vojnikovanje u političkim strankama... I sve drugo što požele”, smatra Ljubodrag Stojadinović, komentator dnevnog lista “Politika”.
Za legende Partizana koji su uspešne sportske karijere gradili u vreme dok navijači nisu imali toliku moć, u postupcima huligana i mlakom odgovoru institucija vide nemoć države.
“Da bi bilo reda u bilo kojoj oblasti, pa i u sportu, država mora da ima zakone i ljude koji će ih sprovoditi. Kod nas se oni koji donose zakone slikaju s navijačima i tako im daju na značaju. Recimo, Vučić se sastao s njima, što je za njih samo još jedan plus”, kaže legendarni golman Partizana Milutin Šoškić.
Očigledno je da takvim potezima političari navijačima samo daju na težini ili potvrđuju njihovu važnost.
Premijer Srbije Ivica Dačić takođe je bio na meti medija kada se u izbornom štabu SPS-a u vreme proslave izbornih rezultata pojavio Aleksandar Vavić Vava, jedan od vođa navijačke grupe Alkatraz, višestruki prestupnik sa brojnim krivičnim prijavama za nasilničko ponašanje, nedozvoljeno držanje oružja, nanošenje teških telesnih povreda i razbojništva.
Inače, ostale navijačke grupe na Partizanovom jugu Alkatraz posprdno zovu značkatraz zbog bliskosti s policijom, Dačićevim resorom.
Kada se sve sabere najmanja krivica je na samim navijačima, jer oni rade samo ono što im je dopušteno.
“Partizan je nekad bio ogledalo korektnosti, a sada je bruka i to zbog uprave koja je dozvolila novi zločin, a to je prisiljavanje žrtve da amnestira siledžiju. To je poniženje za sport i za upravu. Igrači i navijači su onakvi kakvim ih je strukturisala uprava. Uprava bi trebalo da odgovara za lošu organizaciju, ali to se ne dešava zbog toga što su u njoj političari”, kaže kriminolog Zlatko Nikolić.
Da je navijače lako instrumentalizovati i za zadatke koji nemaju veze sa sportom govore primeri paljenja stranih ambasada u Beogradu, paljenje Bajrakli džamije, nasilje u Beogradu u vreme Parade ponosa…
“Setite se pred raspad SFRJ utakmice Dinamo - Zvezda i instrumentalizacije navijača. Reč je o parapolitičkim strukturama koje je neko napravio da bi štitio svoje interese. Njima je ponuđen posao huligana za koji su plaćeni”, tvrdi Nikolić.
On smatra da je veliki problem to što se ne zna čiji su klubovi, ko ih sve finansira i ima uticaj na njih.
“Društvena imovina ne postoji, ali klubovi nisu ni državni ni privatni. To je siva zona za pranje novca. Pogledajte šta samo rade razni menadžeri, šta se radi sa otimačinom i preprodajom igrača. Sve je to vrlo prljavo”, kaže Nikolić.
Srpski sport, a ponajviše fudbal, čvorište je koje ukršta politiku, biznis i kriminal. Političari, koji posle ovakvih incidenata glume francuske sobarice, sede u upravama i skupštinama klubova sa “licima od ranije poznatim organima gonjenja”. Izgleda da smo se zapleli u borbu protiv korupcije pa nam ovakvi fenomeni više nisu važni ili su takvi aranžmani upravo posledica koalicionih dogovora o raspodeli odgovornosti.
Zakon se ne poštuje
Srbija ima zakon o sprečavanju nasilja na sportskim terenima, ali se ne vide njegovi efekti. Nijednom navijaču koji je napravio prekršaj na samom stadionu, a Miloš Radisavljević je samo jedan od njih, nikada nije zabranjeno da uđe na stadion.
U članu 22 piše: “Uz kaznu za prekršaj, fizičkom licu se može izreći zaštitna mera zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama, pod uslovima propisanim ovim zakonom”. Zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama sastoji se u obavezi učinioca prekršaja da se neposredno pre početka određenih sportskih priredaba lično javi službenom licu u područnoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici, na području na kojem se učinilac prekršaja zatekao, i da u njihovim prostorijama boravi do završetka sportske priredbe. Zaštitna mera iz stava 1 ovog člana može se izreći u trajanju od šest meseci do dve godine.
Član 23 stava 3 Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama za neovlašćeno ulaženje na sportski teren predviđa kaznu zatvora od 30 do 60 dana i novčanu kaznu od 50.000 do 150.000 dinara.
