Posle višegodišnjeg čekanja, Srbija je dobila Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa. Na listi je upisano je 27 običaja, zanatskih znanja i veština, kulinarskih specijaliteta, priredbi, rituala i ostalih tekovina narodne tradicije, prenose Novosti.
Krsna slava, đurđevdanski obred, kolo u tri i u šest, kao i kolo "Rumenka", pevanje uz gusle, groktalica, erski humor, pevanje iz vika, sviranje na gajdama, fruli ili na kavalu, neki su od upisanih elemenata naše nematerijalne baštine. Na listi su i lokalni gurmanski specijaliteti - belmuž, izrada pirotskog kačkavalja i pazarske mantije.
Među zanatskim veštinama zaštićeni su izrada drvenih čutura u selu Pilica, pirotsko ćilimarstvo, filigrantski zanat kojim se bavi kujundžija Krist Beriša, klesarski zanat koji čuvaju vajarska kolonija "Belovodski peščar" i mozaičarska škola Mladena Srbinovića, zatim zlakuska lončarija i kosovski vez.
Na listi su i običaj izlivanja sveća i paljenje ratarskih sveća, čuvanje Hristovog groba, naivno slikarstvo Slovaka iz Kovačice, lazarice u Sirinićkoj župi, Vukov sabor, ojkača i "Vranjska gradska pesma".
Pretpostavlja se da je vampir "potekao" sa ovih prostora, pa bi i vampirizam mogao da se uvrsti u registar nematerijalnog nasleđa. Slično je i sa vlaškim vračarama i rusalkama.
- Po Konvenciji važno je da se ti elementi evidentiraju, da ih zajednica prepoznaje kao svoje nasleđe, ali je najvažnije ko će voditi računa da to ostane živo - objašnjava Dušica Živković.
- Volela bih da vidim onoga ko će da pristane da brine o vampiru ili da potpiše izjavu da će da čuva vlašku magiju, čija je primena, inače, kažnjiva po našim zakonima- kaže Živkovićeva.
Među najzanimljivijim obredima koji će sledeće godine biti nominovani u Unesku, svakako će biti običaji koji se odvijaju za Đurđevdan ili Herdelezi, kako se proslavljanje ovog praznika naziva među muslimanima.
To je prahrišćanski običaj, koji se kod nas zvao pomen svetim, primanjem hrišćanstva ili muslimanske vere promenio se naziv, kod nas je postao Sveti Đorđe.
Serijsku nominaciju moglo bi dobije i pevanje uz gusle, koje bi zajednički prijavili sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom. Ovaj način muziciranja, kao svoj, inače, poslednjih godina prepoznaju i Albanci.
Što se tiče ojkača i izrade liciderskog srca, koje su "prisvojili" Hrvati, Živkovićeva kaže da nam niko nije oteo te običaje.
- Ojkanje postoji i u Hrvatskoj, a štiti se nasleđe u određenoj državi. Konvencijom je predviđeno da možemo da se pridružimo i zaštitimo isti običaj. Sad je pitanje da li želimo da budemo zajedno sa njima, ili da nastupimo samostalno.
