Triba nam svima malo ovakvih mjera. Ja bi uveja još strože. Šta je više mjera, ja san sigurniji koliko je moj život u ovu našu milu i lipu domovinu – besmislen. Sve šta mogu je otić do pazara i sa dvista kuna u žepu mogu kupit špag za obisit se. Zato podržavan nove mjere. Da se mene pita ne bi me pustili uopće vanka. Šta ću uopće radit vanka bez para. Ko ima, neka lipo ide u sve njihove institucije. Sve je dezinficirano, nema gužve, ne moreš se infetat. Čuvaju se službenici i paze. Da in ne uđe virus priko vrata.
Ova država je jedan veliki virus. Pandemija. Moreš birat, hoćeš umrit od virusa ili od gladi.
Jedva san dočeka da Stožer donese nove mjere. Nije jutro ni svanilo, ja san bija prvi isprid banke. Sve san stavija šta mi triba, osobnu, vozačku i pasoš i sta san u fermu. Neka lipa cura mi je otvorila vrata i ja san sav sritan mislija da će me ona testirat. Jedva san čeka, a ona mi je ladno rekla da uzmen broj i da moran čekat svoj red. Mislija san da će mi barenko reć da stavin masku, ma to izgleda u banci ne triba. Kad si na onon redu za uplate niko te ništa ne pita. Moreš imat fibru, moreš se i srušit, je** se njih.
Je** se njih za Stožer i šta je on donija od mjera. Nemamo van mi ništa sa vašon pandemijskon državon. Mi smo odavno prodani strancima, a njih nije briga za nikakav Stožer, niti kakve mjere on donosi.
Odma san otiša do pošte. E tu je već druga priča. Na vratima jedan šta provjerava potvrde. Pogleda san račune i vidija da iste mogu platit i na kiosk. Samo ovrhu moran na Finu. Na Fini ista stvar. Ne more. Morate imat potvrdu. Dobro, mislin se, i gledan šta mi triba za platit, da namirin sve naše ministe, sve šta kradu, puste Uskoke šta ih ne vataju nego to moraju ovi iz EU, ali neka. Ja san pravi Hrvat. Je** se meni šta oni kradu. Dok me moji kradu to ja razumin i podržavan. Bolje da me moj krade nego one pizde priko granice. Da su sutra izbori, ovi na vlasti bi opet dobili mandate. Jer nas lipo čuvaju. Od virusa. Od infarkta je malo zajebanije te čuvat. Posebno kad uđeš u samoposlugu. Sve je išlo gori trideset posto. U mesnicu još gore. Ljudi uzimaju na deke. Lipa naša vlast, na čelu sa našin odgovornin Premijeron.
Tako nam je lipo u njegovoj državi da mi dođe da uđen u bolnicu i sam sebe stavin na respirator. Pa da završi više ova agonija koja traje trideset godina. Ali triba stisnit zube. Ministar Marić kaže da je najgore iza nas i da ćemo se počet oporavljat. Izračuna san ako me ne zaj**e virus da ću ih hranit još najmanje trideset godina.
Moran to izdržat. Šta bi oni bez nas? Ko bi radija? Lako in je za ove šta su na državnoj sisi. Njih su zaštitili, a nas more odnit vrag. Mi moramo zapet, i jedva čekan još trideset godina radit da ih mogu sve namirit.
Da me čuvaju od virusa.
Nego da se ja vratim na početak ovog teksta. Baš sam oduševljen našim Stožerom i našen Andrejem Plenkovićem šta rukovodi istin. Dosta je bilo zajebancije. Prošla je Hrvatska, sutra će proć i Vukovar i sad moramo svi zapet. Šta je bilo – bilo je. Brojke su takve, umire se leva – leva i vrime je da se uozbiljimo. Evo ja prvi. Odma san pripremija sve žive potvrde. Izvadija san i pasoš iz Jugoslavije iako znan da mi neće tribat. Neka, lip mi je i volim ga vidit.
Baš se nešto mislin kako je ovi naš Stožer pametan. Oni su lipo sami odredili ko je opasan po okolinu. Ako se cijepiš moreš dobit opet virus i infetat pola grada. Ali to nije isto ako si se vakcinira. Moreš infetat pola grada – ali legalno.
Pa san se sitija isprid Pošte da mi je osta račun od državne dalekovidnice koju ne gledan, i jedino šta mi je ostalo bila je banka. Čeka san u fermu da izađe zaštitar i da mi ka u pošti izvadi pištolj. Ma je izašla ona lipa mala i pitala me da šta čekan?
Ne volin na dugo i široko ovakve kolumne, ka šta ne volin ove prosvjednike šta se bune kontra vakcine, a nisu se bunili kada nam se Split raspada prid očima. Paradoksalno je da se oni bune, a da nam se Split opet danas raspada prid očima, ali oni to ne razume. Zato su na Pjaci i pivali domoljubne budnice.
Ustvari, je** se mene i za vas, za sve Stožere svita, Plenkovića, vaksere i antivaksere. Za sve naše slavne HDZ-ovce po zatvorima i vanka, koji ako mi kažu da je vani mrak ja ću izać pogledat. Meni je najvažnije da smo mi suvereni i svoji, nenadjebivi i turbo – domoljubno na prvoj liniji u mojoj banci.
Je** se moju banku i za Vukovar i za Stožer. Boli moju malu ku*** i za mjere i za maske. Je** se u trećem redu i za Plenkovića i za Milanovića. Može donositi odluke Alemka Markotić i Davor Božinović ako će do sutra. Mogu oni zatvoriti sve ulaze i prilaze, mogu nas oni svi ograničiti da ni u je**** samoposlugu nećemo, ali svi do jednoga ne mogu nam zabraniti ono najvažnije, eto probate ako mi ne vjerujete - da uzmete broj koji ste na redu.
Malo imate temperaturu?
Sad će voditeljica poslovnice. Jeste li možda za neku od naših kreditnih akcija? A imamo vam i kraske police životnog osiguranja.
Za Koronu?
Nemamo još takve, ali imamo ako umrete od gladi.
*STAVOVI IZNESENI U KOLUMNI OSOBNI SU STAVOVI AUTORA I NE ODRAŽAVAJU STAV RTL.hr-a*
