Nakon moje prve kolumne koja je bila malo šigi migi mozgala sam šta bi mi mogla bit tema sljedeće pa sam, s obzirom na težinu situacije kod nas i u svitu, zaključila da ovaj put tribam napisat nešto ozbiljnije i društveno odgovornije. Na to me motivira i činjenica da su se mnogi uključili u projekte dizanja morala i pomaganja ljudima da se šta bezbolnije izbore sa izazovima socijalne, fizičke i ine izolacije.
Daju se svakakvi korisni savjeti, besplatni online satovi gitare, besplatno online vježbanje joge, besplatno online učenje stranih jezika, besplatno online kuhanje sa poznatim i slavnim kuharima, besplatno online mršavljenje nakon besplatnog online kuhanja, besplatni online uvodi u meditacije, besplatno online usavršavanje u besplatnim online uvodima u besplatne online aktivnosti, sve u svemu, čovik ne može na sve to ostat nezainteresiran i držat se po strani.
Zato sam si ja dala truda i za sve ljude nedobre volje malo pronjuškala po našoj najdražoj društvenoj mreži a sve u nadi da ću otkrit neki novi način dizanja morala svekolikoj društvenoj zajednici i evo, moj trud je urodija plodom.
Naime, otkrila sam da nema ništa tako ljekovito i revitalizirajuće za izolirano ljudsko biće kao što je dobra, stara, potpuno besmislena virtualna svađa.
Godinama se nisam svađala
Dobro, ako sam nešto naučila nakon dugogodišnjeg gubljenja vrimena na fejzbuku, to je da se na tom mistu nikako i ni pod kakvim okolnostima ne triba svađat. Apsolutno je suludo potrošit svoje vrime na verbalno prepucavanje sa, uglavnom, potpuno nepoznatim osobama koje ćete na kraju morat i blokirat a da ih prethodno niste sigli ni upoznat. Svima je jasno koliko je to apsurdno, a meni je to jasno već godinama i zato se već godinama nisam svađala, do te mire da su se neki zbog toga sa mnom pokušali svadit. I ko zna dokle bi to moje pacifističko bivstvovanje na fejsu tako išlo da se nije dogodila - korona.
Moram priznat da sam se prvih dana izolacije skroz dobro držala i unatoč otežanim uvjetima života nisam se svađala s nikim (je, znam, piše se ni s kim ali nećemo se sad i oko toga svađat a i urednik mi je reka da mogu kako oću) osim sa članovima familije, ka i svi normalni ljudi. Međutim, kako je karantena napredovala, a s njom i broj sati provedenih na fejsu, tako su rasle i tenzije i najedanput sam se uvatila kako se na svom "zidu" svađam s ljudima koje inače baš iskreno simpatiziram. Kad se nekog na fejsu simpatizira, onda mu puno lajkaš i stavljaš srca.
I tako sam ja bezbrižno lajkala i stavljala srca na sve strane i nisam se svađala i sve je bilo lipo i mir u svitu a onda paf, katastrofa. Naime, nedavno, nakon 19 dana izolacije sam se zamalo nasmrt posvađala s čovikom kojeg znam još iz srednje škole i koji mi je stvarno jako, jako drag.
Redoslijed
Ne znam više ni kako je krenilo to sve, ali uostalom zna se kako to ide, jer spada u fejzbuk klasike:
- prvo izraziš blago neslaganje s mišljenjem sugovornika
- sugovornik izrazi blago neslaganje s tvojim neslaganjem na njegovo mišljenje
- sad ti izraziš malo odlučnije neslaganje s njegovim neslaganjem na tvoje neslaganje
- sad mora i on malo odlučnije izrazit svoje neslaganje s tvojim neslaganjem na njegovo neslaganje na tvoje neslaganje
- tu ti već krv lagano udre u glavu, pa još oštrije startaš, ali pošto se ne želiš svadit i drag ti je, na kraju otrovno cinične replike obojane mržnjom staviš smajlić
- on na tvoj grubi cinizam i mržnju odgovara grubim sarkazmom i mržnjom, i stavi dva smajlića
- na njegov sarkazam, mržnju i dva smajlića odgovaraš pasivnom agresijom i izjavljuješ da "svatko ima pravo na svoje mišljenje" iako upravo misliš kako su neki ljudi totalni idioti i kako im triba ustavom zabranit mislit. Ne stavljaš smajlić jer maske su pale. Stavljaš srce, jer uz pasivnu agresiju uvik ide srce.
- na tvoju pasivnu agresiju on ti kaže da nećeš ti njemu tu sprovodit pasivnu agresiju i da mu ne pada na pamet prepirat se s takvima ka šta si ti iako se s takvima ka šta si ti tojest s tobom prepire već četrdesetpet minuta i oboje ste već propustili ručak s obitelji i pressicu glavnog stožera u 14h. Ni on ne stavlja smajlić. Ni srce.
- izbezumljeno se bacaš na tastaturu zakrvavljenih očiju i...
I tu se dogodija presedan. Iskoristivši svoje pravo na repliku prije nego šta sam mu sasula u lice sve šta sam mislila o njemu još od srednje škole, moj prijatelj iz mladosti je napisa:
- Skužaj, možemo li se nastavit sutra svađat? Ljute mi se žena i ćer, čekaju me za gledat jednu dobru seriju.
Nisam mogla virovat svojim očima. Dok mi se iz ušiju i dalje dimilo, pokušavala sam shvatit šta se upravo dogodilo. Ček, jel mi to čovik upravo da do znanja da mu je važnije gledat seriju sa ženom i ditetom nego se sa mnom svađat?! Virujte mi, u mom dugom fejzbuk stažu nikad mi, nitko, nije zada teži udarac. Nikad, nitko. Koja frustracija! Usrid potencijalno izuzetno kvalitetne besmislene fejzbuk svađe, ovako me ostavit na cjedilu! A bili smo možda samo na korak, dva od međusobnog skidanja sa „liste“ a možda čak i doživotnog blokiranja! Pa ne može se to radit ljudima u ovakvoj situaciji, ne može. Nije ljudski! Svi smo mi samo ljudi i svima nama triba svađa dok smo u izolaciji. Triba nam i inače, ali sad pogotovo. Koliko moraš bit socijalno neosjetljiv da bi prekinija svađu na fejsu baš kad je bilo najbolje, s tendencijom da postane najgore? Znala sam, ovo mu neću nikad oprostit.
Budite ljudi, svađajte se
Nakon ovog izuzetno traumatičnog iskustva, a paralelno prateći ostale fejzbuk svađe u vrime korone, nije mi preostalo ništa drugo nego doć do jedinog mogućeg konstruktivnog zaključka, a taj je – budite ljudi, svađajte se. Svađajte se s bilo kim, zbog bilo čega, i ne štedite smajliće i srca u svrhu još učinkovitijeg razjarivanja protivnika. A s obzirom da se, kako neki tvrde, zbog korone i zastoja industrije, priroda i sve na Zemlji obnavlja, u nedostatku aktualnih razloga za svađu slobodno obnovite stare, već zaboravljene svađe. Ako triba, odblokirajte one odavno blokirane fejzbuk prijatelje samo da biste mogli s njima ponovo u ring.
I nemojte se sad izvlačit da ne znate s kim i zbog čega bi se svađali. Osvrnite se malo oko sebe. Iz širokog spektra fejzbuk ratova, izdvojit ću vam samo neke.
Evo na primjer, zadnjih dana je bilo vatreno na temu di nam je predsjednik? Svrstajte se u bilo koju grupu, svađa je zagarantirana. Možete bit na strani onih koji smatraju da ga previše nema ili na strani onih koji kažu da je i bolje da ga nema i da mu je tamo i misto. Ne pitajte sad di mu je to misto, ka da ja znam, ne cjepidlačite, nije bitno ni misto ni predsjednik nego to da nekoga na kraju uspješno blokirate.
A glavni stožer? Jesu li to naši heroji ili nisu? Izaberite stranu, ionako je svaka pogrešna, zapravo svaka je prava ako vam je do krvi.
A mjere izolacije? Tribamo li svi stat doma ili se može i prošetat? To ne znaju ni pametniji od nas, pardon, znaju, samo to malo nejasno artikuliraju, a na nama nije ni da znamo, ni da artikuliramo, na nama je da se oko toga, znate već, svadimo.
Jel u redu s balkona gađat kamenjem ljude koji izađu prošetat pse? Pa, teška su vremena, a u nekim krajevima je kamena s ramena stvar tradicije, triba ljudima malo oduška... Ili ipak ne, nije humano, al' koga briga, svadi se, ko tebe kamenom, ti njega blokom.
Masakr motornom pilom
Kad smo već kod tradicije, jel normalno održavanje otočke procesije dok se istovremeno s balkona kamenjem gađa ljude koji izađu samo prošetat pse? Jesu li to dvostruka mjerila, ili je protivljenje tome vrijeđanje nečije vjere? Ma, svađaj se, čuvaj i ti tradiciju, fejzbučku, neki izvode pse, ti izvedi masakr motornom pilom i Bog te veselija.
U slučaju da ste od onih koji preferiraju apolitične okidače za okršaje, učlanite se u, naizgled mirna i bezopasna, zelena prostranstva virtualnih tržnica. Tko nam prodaje voće i povrće? Preprodavači ili naš vridni poljoprivrednici? Jel ta blitva stvarno domaća? A zašto je tako savršeno čista? Prava blitva mora imat neke mrlje... Virujte mi, na zelenim online tržnicama dušu ćete ozdravit friškim, vitaminiziranim, mineraliziranim svađama. Činjenica da se na tim tržnicama zaista može kupit nešto dobro nije više važna, dosad već znate šta je prioritet.
I da zaključim, svađajte se, ljudi. Što više, što češće i što luđe. Mislite da je ovo blesavo? A jeste li ikad čuli za imunitet krda? To vam je ono kad se puno ljudi međusobno posvađa, i kad se svak sa svakim posvađa, više se neće imat ko s kim svadit pa će zavladat mir, čisti, virtualni zen i onda ćemo moć bez ikakvih psihičkih problema bit u izolaciji još misec, dva a i više, ako bude tribalo.
Ko se ne slaže s ovom mojom genijalnom idejom, nek mi slobodno ostavi neki otrovni komentar.
Jedva čekam.
JOŠ KOLUMNI
