"Oćemo na kavu?"
To pitanje svih pitanja nije svugdi isto. Nema isto značenje. Ako pitaš takvo što u Zagrebu, to podrazumijeva nekih pola sata, sat. No ako pitaš to ljude u Splitu, to se odnosi na cilo jutro, ili baren do obida, ako je deveta ura.
Pitanja svih pitanja u Splitu vezana su uglavnom uz prenesena značenja. To je teško za razumit ljudima koji nisu iz Splita, pa takvi nervozno gledaju na sat čim prođe uru vrimena. Takve, a rijetkost su na štekatima u gradu, zove se jedan put i više nikad. Jer ti stvaraju nervozu. Sunce kupa rivu u prosincu, bura je očistila grad i peškarija je centralno misto. Sve se jutros vrti oko oborite ribe, komarči, gavuna i liganja kojima je stađun.
Tih sto kvadrata onoga Splita koji još baren vonja na stari Split pod okupacijon je od ranoga jutra. Uglavnon penzionera koji nose maske, ali ispod nosa, na vratu ka kularine. Broji se sitno i pogađa sa onima iz pulta koji fale robu i kunu se da je friška. Jutros iz mora sa Šolte. Jutarnji đir po polu – zatvorenon Splitu na ton je potezu, od pazara do Matejuške.
Svit je navika u ovo predblagdansko vrime bit u gradu, još kad je ovako lip dan to i mirita. Vonjaju fritule, friškina sa peškarije i traži se di jeftinije kupit bakalar. Kako bufeti i konobe ne rade, stari svit se pripomistija na rivu, a kako ne rade ni kafići, i mladost se spustila u grad.
Konobari na tabletama za smirenje
Moran se vratit na ona prenesena značenja u Split. Poziv na kavu kako ste već razumili, nije samo dogovor koji će zadovoljit vašu ovisnost prema ton poroku. Poziv na kavu u Splitu znači puno više. On ima sociološko i psihološko značenje. Ka i rič "užanca" koja se sve manje koristi u Splitu, ali svi znaju šta ona znači. Konobari recimo u Zagrebu ne moraju ka konobari u Splitu imat beneficirani radni staž. U Zagrebu svi piju ili machiatto ili kratki espresso. U Splitu je to dijametralno drugačije. Najčešće pitanje u Splitu, ako ste mislili da se odnosi na zdravlje, ili pitanje oko posla, familije, nije uopće vezano za takva normalna pitanja. Najčešće pitanje u Splitu je pitanje imate li, ili točnije, držite li Ledo šlag?
U Splitu, ako van na štekat sednu tri ili četiri dame, morate ponit sa sobon blok i kemijsku. Niti jedna ne pije normalnu kavu. Jedna bi kratku, ali samo sa suzon toploga mlika, i ako more u veliku čikaru. Druga bi Ledo šlag, ali do pola, i ako more prije šlaga dva prsta vrućega mlika, tako da ga Ledo šlag ne razladi. Pet puta se pita jeli sigurno Ledo šlag, jer ako nije, nikad van više nećemo doć. Te pritnje znaju bit strašne, pa bidni konobari trčedu do samoposluge jerbo takve se goste ne smi izgubit. Treća bi veliku sa toplin mlikon, ali ako more u malu čikaru. I samo "kanit" mlika, ali obavezno ladnoga da se ne ispari. Četvrta, kad dođe na red, pije ka i jučer. Ako konobar nije zapantija, štica se i ofendi, pa tira sve da idu negdi drugdi, di će ih više cijenit ka goste. Kad konobar ispižđen krebne put šanka, vrate ga nazad jer nisu naručile vodu uz kavu. Dvi piju bez leda, a jedna bi fetu limuna. I obavezno natren i dva smeđa cukra. Taman kad je sve zapisa, dođe peta koja će Nes od lješnjaka i koja drži maloga za ruku da ne pobigne. Ako konobar njoj ne donese u isto vrime, šta će ona činit? Kad ovaj konačno donese kave, sve četiri paze i mirkaju šta je donija i kako. Ako je malome puna tacna i za drugi stol, sve četiri vade pare za platit tako da on bidan vadi takuin i ne zna doi će sa njin dok se one svađaju koja će platit. Konobari u Splitu su akrobati, a pola ih je na tabletama za smirenje još od jutra.
Mogu javit da nema nam spasa...
Kako vidite taj poziv "na kavu" u Splitu nije samo poziv na obično druženje. To van je u Splitu centralni događaj dana. Te naše lipe običaje ne more prominit nikakva kataklizma. More bit rat, korona pandemija, potres, može se iznenada pojavit ogroman asteroid iz druge dimenzije negdi pored Marsa, i mogu javit da nam nema spasa, ja san uvjeren, ja to znan i garantiran van životon, da bi baren jedna gospoja u Splitu sila na štekat i mavala rukama prema konobaru:
"Alo momak, more li jedna velika u malu čikaru!"
Korona virus je samo malo prominija te običaje, pa se od nekidan, kada su ove naše mone iz Stožera zatvorile štekate, a konobare u Split poslali na zasluženi odmor, kava pije isto, samo u drugoj ambalaži. Ako putnik namjernik dođe ovih dana u Split, prvo šta će mu upast u oči je krcata riva. More bit da je putnik namjernik, oli turist, iz kraja di su stroge mjere i teške karantene, pa će prvo šta pomisli bit kako je doša u grad di su ili svi ludi, ili su svi probolili koronu. Čin se popne na vrh pazara mora ostat u šoku.
Plastične čaše
Riva je krcata ka da se ništa ne događa. Ako je moderan, odma će uzet mobitel i na društvenin mrižama vidit da su to laži i obmane i da portali stavljadu slike od prije pandemije. Putnik namjernik će se zapitat viruje li više društvenin mrižama oli svojin očima, pa će zaključit kako je bolje ono prvo. Laži su i obmane da je riva krcata svita. Krcati su samo zavezani štekati. Splićani su se domislili kako sist na kavu, ako i nema konobara ni otvoreni kavana. Lipo se stoji u redu, sve po uputama Stožera, drži se distanca i nose se maske, i kupuje se kava u plastične oli kartonske čaše.
Putnik namjernik mora se zapitat u kakvi san ja to ludi grad doša, di svi šetaju gradon sa plastičnin čašama?
Portali i društvene mreža lažu, jerbo je svit iako u velikon broju, discipliniran. Sto ljudi u redu čeka, ali niko se ne tiska. Svi koriste dezificijense, i teško će ko se zarazit na suncu, sa higijenskon kartonskon čašon iz apatara za kavu, i sa dragin ljudima koji suna distanci na zavezanon kafiću na dva metra. Maske se skinu samo kad triba gucnit kavu, oli zapalit španjulet. Peta se roge stožerašima, a najžešći su penzioneri. Jedva se čekaju nove mjere da ih moremo zajebat. Nać načina da ih zaobiđemo. Mogu oni zatvorit šta oće, mogu nas sve zavezat, ma ja san siguran da bi barenko jedan šta je u penziju sta sakriven iz apatara za kavu i peta in roge ćaćine i materine.
Ko to more platit životon?
Zato ne virujte sve šta van kažu na tin portalima. Nisu oni iz Splita. Mi znamo fala dragome Bogu, da je riva uska, pa da je deset ljudi njima bi izgledala krcata. Ka šta znamo da još niko nije dobija koronu sa caffe aparata u pekaru, od novina šta idu od ruke do ruke, i sa čizmica šta in se sve četiri dive kako su šesne pa ih dodaju jedna drugoj.
Koja će to korona priživit na ovome suncu, i ko to more platit životon jednu tako visoko sigurnu stvar ka šta je dogovor na kavu na rivi u podne? Jedino šta je gore od korone more bit ako ste zaboravili puten kupit najvažniju stvar.
Šta je pusta korona kontra Ledo šlaga?
