Tek što je stupio na dužnost novi zamjenik ministra turizma Robert Pauletić podijelio je javnost zbog tekstova u kojima nimalo biranim riječima opisuje turiste iz Srbije i Japana.
Danas se Pauletić pred javnošću branio kako mu nije bila namjera ikoga povrijediti, već da se radi o "specifičnom dalmatinskom humoru koji je izvučen iz konteksta i možda zvuči uvredljivo, ali zapravo to nije".
Kako biste sami mogli donijeti sud o tome radi li se o satiri ili vrijeđanju turista, donosimo vam dijelove Pauletićevog teksta iz 2008. godine objavljen u Slobodnoj Dalmaciji u kojem piše kako je napustio hotel jer su u njemu odsjeli Srbi.
"(...)Došli smo na teracu hotelčića i vidili da su nan Srbi okupirali najbolja tri stola uz ogradu. Ustvari, formirali su jedan veliki SAO Stol, cili prvi red, tri familje s dicon. A bidna Papučica se još na plaži palila kako će navečer dugo gledat doli, u romantični trag misečine na moru, i spokojno pijuckat martini bjanko. Od misečine na moru ništa, ali ajde, stiga joj je bar martini(...)
(...)Doša je konobar, a on ga je povuka na katrigu uz sebe: “Kako ti je ime, momčino?” Konobar je reka: “Igor.” “E, Igore, ti i ja ćemo ovde sve da bijemo! Vidiš ovoga moga druga ovde, Branko se zove? Ej, to je čelik, a ne čovek! Onaj vaš Cro-Cop je kurac za njega! Slušaj, brate, loša vam je ova brlja. Daj bocu čivasa donesi, odma!”
Papučica mi je šapnila: “Čuješ li ovo? Opet bi oni nama komandirali, samo da uvate priliku”. Reka san joj: “Ajde muči, ovo su ipak turisti, a ne vojska.”
Uskoro se, međutim, ekipi za stolon pridružila i cura s parkinga, pa su se nešto sašaptavali. Zatim je ovi drobati zloćudno pogleda prema meni i glasno upita žensku: “I šta ti je tip reko? ... Ma, sereš!” Diga je čašu (slučajno ili ne, s tri prsta) i, ka, nazdravija mi: “E, pa, živeo ti meni, burazeru. Videćemo se još!”
Okrenija san glavu i reka Papučici: “Šta smo ovde izili, izili smo. Ajmo u sobu, inače ću se možda morat potuć, a njih ima trojica.” Uzela je čašu s martinijen i žalosno se uputila nazad kloparajući na take. “Otirali nas Srbi s ognjišta, a?”, pokušala se našalit Papučica: “Šta ima veze, osta nan je bar krov nad glavon, nismo totalne izbjeglice.”(...)
(...)Papučica se uozbiljila: “Koje su ovo škovace? Šta provociraju ovako usrid Hrvatske? Jesu li oni normalni?” Poučija san je: “Po našim zakonima, takvima kakvi jesu, nismo mi u pravu, nego vjerojatno oni. Osim toga, kladija bi se da više splitske mladosti zna ovu njihovu pismu nego bilo koju šta piva klapa ‘Šufit’.
Da ja sad, recimo, opleten bocon onoga debeloga, u novinama bi sigurno napisali kako se uvik nađe neki nacionalistički kreten da pokvari turistima ugođaj. Zato je najbolje da zatapjamo i odma partimo odavde.”
Smista san otiša do vlasnika hotela, inače purgera (!), i reka da napuštan hotel već sutra ujutro, umisto u sridu kako san planira. Reka je samo: “Okej, nemojte kaj zamerit!”, iako smo znali i on i ja o čemu se radi. Ali jebiga, kume, kune su kune, makar bile i srpske. Srbi su nan se, eto, zbilja vratili, u velikon broju. Istra, Kvarner, otoci, Dubrovnik, dolaze bez kompleksa i straja. Ka i ovi burazer s Paga, neka mu je srećno letovanje!", napisao je Pauletić za Slobodnu Dalmaciju.
