Pravoslavni vernici u Srbiji slave po julijanskom kalendaru Badnji dan, a u ponedeljak, 7. januara, Božić. Badnji dan je poslednji dan božićnog posta i tada se dovršavaju poslovi oko pripreme doma i hrane za najradosniji hrišhanski praznik - Božić.

Vernici na Badnji dan uzimaju badnjak koji se uveče pali na kućnom ognjištu, kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane. Badnjak se preliva vinom i premazuje medom, a pod kuće posipa slamom da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se, po predanju, rodio Isus Hrist.

U crkvama širom Srbije služiće se povečerja i paliće se badnjaci. Patrijarh Irinej služiće liturgiju u ponoć u Hramu svetog Save. Božiću prethodi četrdesetodnevni post, a na dan praznika trpeza je bogata.

Božić je porodični praznik i slavi se u kući. Smatra se da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se izmire i oproste uvrede.