Lunohod 1 - sovjetski interplanetarni uređaj koji je sleteo na površinu Meseca 1970. godine i za koji se verovalo da je uništen ili pokvaren - ponovo se "oglasio".
U svoje vreme sovjetski inženjeri postavili su na uređaj takozvani ugaoni odašiljač, predat francuskim kolegama. Primljen je odbijeni laserski signal, poslat iz opservatorije u Francuskoj.
Za razliku od ogledala odašiljač vraća zrak nazad u istu tačku odakle je došao. Tako da je zadatak formulisan jednostavno: trebalo je osvetliti Lunohod (ruski: "Луноход", engleski "Moonwalker") laserom i uhvatiti njegov odraz.
U praksi to je mnogo složenije: pogoditi uskim zrakom sa Zemlje sovjetski uređaj skoro da je isto što i pogoditi novčić sa udaljenosti od nekoliko kilometara. Francuzima je to pošlo za rukom. Za dve i po sekunde slabi eho impulsnog zraka vraćen je na Zemlju, ističu naučnici, navela je Srna.
Mada je Mesec okrenut Zemlji uvek istom stranom, ova vidljiva strana se malo okreće tamo i nazad, kao da se klati. Taj proces naučnici nazivaju - libracija. Pošto Lunohod bliže od drugih uređaja stoji ka ivici vidljivog diska, on će biti idealni instrument da se prouči ta pojava.
Za "mnogaja ljeta"
Mesto gde se svojevremeno zauvek zaustavio Lunohod dugo je bilo poznato samo približno. Teleskopi sa zemlje ne mogu da ga vide. Bilo je poznato da je posle spuštanja na Mesec prešao više od 10 kilometara. Sedamdestih godina nije bilo tačne karte Meseca.
Tek 2010. godine uređaj je primećen na snimcima američkog mesečevog satelita. Amerikanci su brzo utvrdili njegove koordinate i uspeli da ga osvetle laserom. To se desilo prvi put od 1971. godine, kada je prekinuta veza Lunohoda sa sovjetskim komandnim centrom.
Signal aparata bio je mnogo jači od drugih odašiljača na Mesecu koje su ostavile posade Apola. Naučnici sa obe strane okeana uvereni su da posle 40 godina tišine sovjetski uređaj će još mnogo toga ispričati o Mesecu.
