Pravilnik o upotrebi kolačića
Portal Net.hr unaprijedio je politiku privatnosti i korištenja takozvanih cookiesa, u skladu s novom europskom regulativom. Cookiese koristimo kako bismo mogli pružati našu online uslugu, analizirati korištenje sadržaja, nuditi oglašivačka rješenja, kao i za ostale funkcionalnosti koje ne bismo mogli pružati bez cookiesa. Daljnjim korištenjem ovog portala pristajete na korištenje cookiesa. Ovdje možete saznati više o zaštiti privatnosti i postavkama cookiesa

Na Islandu građani sami pišu ustav

Revolucija se nastavlja

Island bi trebalo da dobije novi Ustav koji su sastavili sami građani. To je jedinstven slučaj u svijetu, potaknut ekonomskom krizom koja je izbila prije pet godina. Sada su na potezu političari – piše Dojče Vele (DW) u opširnoj reportaži s Islanda u kojoj se citira Brigita Jonsdotir, zastupnica stranke Pokret i aktivistinja Wikiliksa koja je uverena da bi sadašnji parlament i to pre predstojećih parlamentarnih izbora mogao prihvatiti novi Ustav.

Svaki građanin je imao šansu da radi na Ustavu

Novi Ustav je poseban dokument. Zasniva se na predlogu prema kojem svaki građanin ima šansu da učestvuje u njegovoj izradi. Ovo je prvi put da jedna zemlja novi Ustav pokušava da izgradi na potpuno demokratski način. Razlog za otpočinjanje ovog projekta bila je kriza koja je počela pre pet godina – naglašava DW dodajući da su ljudi u toj zemlji davno izgubili poverenje u političare. Naime, njihova zemlja je pala u duboku krizu, a tri velike banke su bankrotirale dok su mnogi građani izgubili ušteđevinu. Bilo je to vreme velikih protesta, ali na kraju haos nije pobjedio već želja građana da sami sudjeluju u osmišljavanju novog početka.

Projekt je počeo 2009. godine kada je pozvano 1.000 građana koji su praktično zastupali sve stanovnike zemlje, jer ih ima samo 320 hiljada.

Prirodni resursi i zdravstvo u prvom planu

Jedan statistički sofisticirani sustav trebalo bi da se pobrine za to da ljudi iz raznih statističkih stratuma – muškarci, žene, mladi i stari sednu za jedan sto. Svi oni su trebali razmisliti o tome – ko smo mi i što želimo?. Posebno su teme kao što su nacija, prirodni resursi i zdravstveni sistem bile u središtu pažnje. Govorilo se i o često spominjanim moralnim pojmovima kao što su odgovornost, jednaka prava, iskrenost, poštovanje i sloboda – kaže za DW Silja Omarsdotir članica tela koje radi na izradi Ustava, a koja je jedna od 25 Islanđana koji su na kraju preostali i dobili zadatak da napišu predlog nacrta Ustava.

Kako se stvarao Ustav

Novi Ustav je 29. jula 2011. uručen parlamentu, a u oktobru 2012. se na jednom neobavezujućem referendumu dve trećine građana izjasnilo za usvajanje dokumenta.

Nakon toga se diskusija vodila pre svega o budućem načinu tretmana prirodnih resursa. Jer, oni u svakom slučaju još ne bi trebali biti privatizovani. Prema nacrtu Ustava, oni bi trebali ostati u vlasništvu islandske nacije, što bi imalo uticaja na ribarsku industriju – naglašava se u tekstu. Proces izrade Ustava pomno je praćen i u inozemstvu. Kristof Degenhart, profesor za državno pravo na univerzitetu u Lajpcigu je to posebno naglasio.

Veliko značenje referenduma

Ustav sigurno nije lošiji nego na primer kod nas. Kada je reč o sadržajima, oni su aktualni, precizno i jasno formulisani – kaže Degenhart naglasivšii kako su autori veliku pažnju poklonili jačanju demokratske osnove te da referendumi ubuduće trebalo da igraju veću ulogu. Da bi novi Ustav stupio na snagu treba još da ga potvrde sadašnji ali i budući parlament.

Povratak na Net.hr