Iako Mirko Filipović zapravo nikada nije prigrlio UFC kao Pride, hrvatski 'gladijator' priznao je što ga je zapravo nagnalo da Japan zamijeni SAD-om.
"Na PRIDE-u je bilo brutalnije, koljena u glavu na podu, zbilja okrutnija pravila u Japanu, nego u Americi, ali ovdje su me smetale sasvim druge stvari. Ne želim ništa reći protiv UFC-a, ali meni je taj kavez kao da smo životinje. To mi je bio najveći šok, a smetali su me i odnosi u toj organizaciji. Na kraju iskreno, u mojoj odluci je presudio novac. Ne bih si nikada oprostio da sam u 33. godini rekao dosta je, ako sam znao da mogu još barem nešto zaraditi," rekao je Mirko te nadodao kako su ga u UFC-u najviše smetale pripremne ceremonije uoči meča.
"Ja sam jedino želio dobiti novac za što sam odradio. Jasno mi je da ljudi rade svoj posao, ali meni je to smetalo. Najteže u cijeloj priči sjelo mi je vaganje. To je strašno. Radila se takva pompa oko toga i spektakl, nas dovedu dva i pol sata ranije, ubijalo me, ljudi vrište, ja to stvarno nikada nisam volio, nekima to odgovara, ali mene ne. Dan uoči borbe me to zbilja iritiralo."
Iako se s Cro Copom nikada ne zna, njegova borba protiv Roya Nelsona bila je po svemu sudeći posljednja u karijeri. Imao je planove za budućnost, no oni su zbog njegovih potraživanja propali.
"Moram reći i da sam dobio pozive na seminare. Ljudi su me molili za to, ali ne shvaćaju da to nije lako i jeftino. Ako se želi odraditi pošteno, za to mi treba dva i pol dana najmanje, odnosno pet treninga po dva sata, a još k tome i želim raditi sa svakim da im pokažem kako to izgleda u ringu. Tražio sam 1000 dolara po seminaru. Toliko psihijatar uzme kad dođete kod njega na terapiju. Odbili su me, objašnjenjem da su ljudi dolazili za 100 dolara na seminar Stefana Leke. Ja ne omalovažavam nikoga, ali za sve što sada imam i što znam, dobio sam svojim znojem, sa svojih šest operacija i putovanjima", zaključio je Mirko za Gol.hr.
