Opustošeni novčanici, otkazi, manje plate i veće rate - učinak je petogodišnje ekonomske krize u Srbiji.
Prema nekim analitičarima, naš standard je, u odnosu na 2008. godinu, opao za oko 80 odsto.
Danas za prosečnu potrošačku korpu valja izdvojiti nešto manje od 65.000 dinara, prosečna plata je oko 44.000 dinara, pa već osiromašeno domaćinstvo mora još da "steže kaiš".
Naravno, koliko je i ako je moguće. Jer, postojeće "rezerve" srpskog domaćinstva su, prema oceni ekonomiste Saše Đogovića na - izdisaju.
To što ih još ima valja zahvaliti, kako kaže, "spoljnim" i "unutrašnjim" izvorima finansiranja.
Mnogi opstaju zahvaljujući kakvoj-takvoj pomoći rođaka iz inostranstva, gastarbajtera, ali i sa sela, odakle stižu neke od namirnica. A dosta je i onih koji su bili prinuđeni da se snalaze na drugi način.
"Neki građani su morali da prodaju nekretnine, mnogi su prodali ili dali u zalog zlato i umetnine kako bi mogli da prežive. Posebno su pogođene porodice koje nemaju podršku sa strane i oni su gotovo sve zalihe iscrpli. Već su prezaduženi i već su u velikom problemu", rekao je Đogović.
Đogović je ukazao i na to da se sada, u odnosu na krizno vreme iz, recimo, devedesetih, obilato koriste i izvori prihoda putem zaduživanja kroz kredite, dozvoljene minuse...
Otuda ukupan dug stanovništva Srbije trenutno iznosi 591 milijardu dinara, ili oko pet milijardi evra. Svaki građanin Srbije duguje bankarima, u proseku, 791 evro.
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, rekao je da je u poslednjih pet godina prosečno domaćinstvo u Srbiji potrošilo skromne rezerve koje su, inače, u prethodne dve decenije drastično smanjivane.
"Kriza predugo traje, domaćinstva su prezadužena zbog nezaposlenosti, pada primanja, bržeg rasta cena, podgrevanja nerealne potrošnje iz finansijskog i biznis sektora, uz podršku države", naveo je Bogosavljević.
