U Saboru Srpske pravoslavne crkve ima sedam vladika homoseksualaca, čije je opredeljenje ostalim vladikama poznato. Za još trojicu se sumnja, ali to niko ne bi potvrdio. Za razliku od uvreženog stava o gejevima da su moderni, širokih pogleda, vladike gejevi u SPC su ekstremni desničari ili strogi tradicionalisti, piše Blic.
Ko su ove vladike? Da li nastupaju kao lobi ili su sredstvo u rukama drugih? Kakvi su prema svom sveštenstvu? Da li ih je ikada neki od vladika prozvao ili ucenjivao zbog seksualnog opredeljenja, ali i da li su oni ijednom pokušali da se ublaži stav Crkve o homoseksualizmu? Krenimo redom.
Crkva čiji su javni stavovi o homoseksualizmu odavno prekoračili kritiku i prešli u otvoreno vređanje građana drugačijeg seksualnog opredeljenja, nikada unutar sebe nije pokrenula pitanje homoseksualizma. Za osudu je činjenica da nisu to uradili ni po pitanju pedofilije. Međutim, kada je reč o Crkvi, bitno je istaći i da nikada nije sama pokrenula pitanje, niti se bavila činjenicom da su se oni koji su se zavetovali Hristu primajući monaški čin, odrekli telesnih užitaka bez obzira na to o kom je polu reč.
Bez namere da se bilo ko etiketira i osuđuje zbog sklonosti ili ljubavi prema istom polu, “Blic” neće objaviti, redakciji poznata imena vladika za koje se u Saboru zna da su homoseksualci. Najveći broj od njih sedam je iz domaćih eparhija. Osim vladike vranjskog Pahomija, koji je i procesuiran zbog pedofilije i čiji je predmet zastareo, postoje još dvojica vladika za čije se opredeljenje prećutno zna. Pored vladike Kačavende, preko Drine je još jedan episkop sa istim opredeljenjem. U eparhijama koje su EU je jedan vladika sklon homoseksualizmu, dok jedan vodi eparhiju u jednoj od bratskih pravoslavnih zemalja.
Ove vladike su odreda tradicionalisti i u pogledu crkvenog učenja. Dvojica sa čak ekstremnim desničarskim stavovima. Većina spada u grupu vladika koje su se ranije vezivale za takozvani bosanski lobi čiji je predvodnik bio bivši vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije.
Ove vladike su u dobrim odnosima, neki od njih čak i bliski. Primera radi, vladika iz bratske pravoslavne države ima odličan dugogodišnji prijateljski odnos sa Kačavendom. Svi oni na Saboru glasaju isto. Međutim, pogrešno bi bilo reći da su prvenstveno povezani zbog seksualnog opredeljenja.
Ova grupa vladika se drži zajedno, ali nisu i takozvani gej lobi. To ih drži na okupu, ali su upućeni jedni na druge i zbog iste vizije Crkve.
Poslednje dve, tri godine ove vladike su okupljene oko jednog episkopa koji nema iste seksualne sklonosti. On se nesumnjivo percepira kao najmoćniji vladika i nezvanični patrijarh. On je grupi vladika koje su prekršile zavet neki vid zaštite, a oni njemu sigurna glasačka mašina.
Trojica od sedam vladika su mu česti gosti u eparhijskom dvoru, gosti na slavi ili svečanostima. Razlika među njima je ogromna i kada je reč o obrazovanju ali i viđenju Crkve i njene budućnosti. Ove vladike su za njega samo sigurni glasovi.
Oni nisu do sada bivali ucenjeni zbog svog opredeljenja. Ali, događalo se da jednostavno budu proterani monasi koji bi doznali za sklonosti vladike. Jedan od poznatih slučajeva je kada je iz eparhije vladike homoseksualca proterano odjednom nekoliko monaha, a oni su utočište našli u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj.
“Blic” je razgovarao sa nekoliko vladika i niko od njih ne može da se seti da je ijednog trenutka na Saboru neko od arhijereja prozvao ili uvredio onog drugog zbog seksualnog opredeljenja. To se jednostavno unutar Sabora ne radi. Otuda i ne čudi da je i pored snimaka vladike Vasilija koje su gledali članovi Sinoda, zaključeno da u tom slučaju nema “čina”.
U javnosti, Crkva sa “punim kapacitetom” vređa one koji su se deklarisali kao homoseksualci i spremni su da nose taj teret danas u društvu. “Čega se pametan stidi, lud se ponosi”, ”drvo koje ne daje ploda seče se i u oganj baca”, “neprirodno” su samo neke od poruka SPC.
Ipak, ono što je paradoks u SPC je činjenica da upravo oni koji u javnosti napadaju homoseksualizam, zapravo imaju razumevanja za one sa takvim opredeljenjem u svojoj sredini.
Foto ilustracija: Facebook
