Branko Miloradović primer je hiperaktivnog intelektualnog delatnika koji svet oko sebe promišlja kroz svoja dela. Kao novinar, reditelj i književnik imao je priliku da iz više uglova sagleda mesto kulture u modernom srpskom društvu.
On smatra da bi situacija bila bolja kada bi se na ovu sferu života izdvajalo više sredstava iz državnog budžeta i kada bi čitalačka publika znala da prepozna pravu umetnost u beskraju bezvrednog štiva.
Intervju našeg književnika objavljen je na CNN report-u.
1. Koliko je Srbija zaista blizu evropskim standardima u kulturi?
- Primećujem da Srbija ima potencijal u ljudima sa stanovišta stručnosti i energije, koji bi mogli izvesti taj nimalo lak zadatak približavanje evropskim standardima u kulturi. Međutim, mi smo u poslednjih dvadeset godina imali sistemske probleme kada je u pitanju odnos prema kulturi, a to je proizvelo donošenje loših (ili izostanak) zakona iz oblasti kulture koji bi pokrenuli proces uređivanja i približavanja te oblasti evropskim standardima.
2. Srbija je (ne)kulturna zemlja?
- Pretpostavljam da se pitanje odnosi na aktuelni budžet u kojem je izdvojeno svega 0,64 % za kulturu. Tačno je da sa stanovišta definisanih pravila u svetu sa ovakvim sredstvima mi zaista možemo da se nađemo na donjoj lestvici i da ponesemo nepopularan naziv. Međutim, znam da rezultati koji će doći umnogome mogu da prevaziđu ovu nepovoljnu statistiku. To je nešto što se ponavlja već dugi niz godina. A budžet, takav kakav je, naša je ekonomska realnost.
3. Koji su Vaši uzori iz američke literature?
- Vilijem Fokner definitivno. On je upijao život koji ga je okruživao i preneo ga na jedan neverovatan način. Čovek koji je istraživao zlo i koji mu se suprotstavio ljudskim vrlinama. Hemingvej je, takođe, imao neverovatan dar da napiše delo u prijemčivoj formi. To su emocije i stanja koja pamtite zauvek.
4. Koliko danas u Srbiji ima zaista originalnih pisaca?
- U romanu "Arijadnina nit" napisao sam da je Srbija deo planete gde inspiracije nikada ne manjka. Postoje pisci koji svojim umećem i inspiracijom mogu da nastave nit velkih pisaca koji su živeli na našim prostorima. Ali mi preživljavamo neke dečje bolesti stalno iznova. Sada imamo čitalačku publiku koja na žalost čita bezvredne knjige koje opstaju na tržištu svega nekoliko meseci. Osmelio bih se da kažem da takva osoba ne čita, već sama sebi stvara privid da čita.
5. Koji su vaši budući planovi?
- Trenutno pišem svoj četvrti roman. Tema je ljudska moć i neukrotiva glad za istom. Pokušavam da dekodiram porive koji čoveka vode na tom putu, koji ga deformišu i prekidaju svaku nit sa njegovim detinjstvom.
Za sve fanove predhodnih Miloradovićevih romana "Iris", "Arijadnina nit" i "Klovn" ovo su dobre vesti, a ostaje i nada da će se domaća čitalačka publika prenuti iz letargičnog "ispijanja" praznih reči.
