U Beogradu živi oko 30.000 punoletnih građana zavisnika od kocke, kladionice niču svuda a njihovi gosti su često srednjoškolci koji vide mogućnosti da na brz način zarade nešto džeparca, ne razmišljajući da potencijalno upadaju u zamku patološkog klađenja jednako opasnog kao alkoholizam ili droga.
Istraživanje sprovedeno u okviru zajedničkog edukativnog programa grada Beograda i "Grand kazina", takođe pokazuje da dodatnih 2,5 procenta odraslih Beograđana spada u rizičnu grupu, a prema rečima Miodraga Sokića iz Foruma beogradskih gimnazija, kladionice su "ostrvo" za razbibrigu onima koji su izmakli sistemu porodičnog i školskog vaspitanja.
Ipak, neuropsihijatar Vera Trbić ukazuje da je zabluda da svi koji se kockaju postaju zavisni i naglašava važnost prevencije patološkog kockanja još od srednjoškolskog doba, pa i ranije.
Doktorka Trbić je koautorka projekta "Kockanje sa životom nije igra" autora prof. dr Žarka Trebješanina, u okviru koga traju predavanja za srednjoškolce na području opštine Novi Beograd.
- Naš cilj nije propaganda protiv igara na sreću jer one traju koliko i civilizacija, nego da informišemo mlade ljude, da oni sami na osnovu spoznaje tokom predavanja i zaključaka naprave izbor, rekla je dr Trbić Tanjugu.
Ona objašnjava da patološki kockar ima mentalni poremećaj, preokupiran je kockom, ne može da prestane da se kocka, gubi kontrolu, novac.? Posledice su upadanje u depresiju, gubitak posla, veze, pokušaj suicida, devastiranje porodice. Zato je važno da se srednjoškolci osposobe da prepoznaju probleme, simptome, opasnosti i pogubne posledice patološkog kockanja kao bolesti zavisnosti, ističe ona.
Sokić smatra da su kladionice opasne, klađenje je dostupno i jeftino i idealno su mesto gde se ukrštaju i mogu locirati svi pojedinci i svi tokovi polukriminala i kriminala.
- Kladionica ima svuda, dok pozorišta, bioskopa, kulturnih, spotskih i obrazovnih događanja nema, ističe Sokić i navodi da ipak učenici koji se na primer bave muzikom, stranim jezicima, sportom, baletom nisu posetioci kladionica.
Učenica Desete beogradske gimnazije Jovana Dragić u izjavi Tanjugu navodi da kockanja ima i među mladićima i devojkama, ali da zbog kladionica đaci ne kasne na nastavu.
- To im je neka vrsta zabave, ne troše neki veliki novac, uglavnom su u pitanju kladionice. Momci, kada nemaju šta drugo da rade, idu u kladionice, a devojkama je to način da se ubace u muško društvo, objašnjava sagovornica.
Kako kaže, kada već idu tamo očekuju zaradu ali i druženje. Najveći dobitak njenih drugova za koji zna bio je 15.000 dinara, a gubitak 100, 150 dinara.
Edukativni program za prevenciju patološkog kockanja inicirali su Skupština grada Beograda i Grand kazino Beograd, potpisivanjem Protokola o odgovornom kockanju još 2010. godine.
Prema rečima Miloša Simića, direktora marketinga Grand kazina Beograd, na osnovu Protokola osnovana je SOS linija za pojedince i porodice sa problemom patološkog kockanja u okviru Beokom pozivnog centra. Takođe, urađeno je i istraživanje a u toku je i edukativni program za srednjoškolce.
Simić je podsetio da je zakonom uvedena obaveza registrovanja svih gostiju kazina tako da je nemoguće da maloletnici budu igrači. Srednjoškolci trećeg i četvrtog razreda koji pohađaju šest srednjih škola na Novom Beogradu prisustvovaće edukativnim radionicama do polovine decembra.
