Nakon 40 godina ćutanja, Robert L. je odlučio da progovori o iskustvima koje je imao krajem '60-ih i početkom '70-ih, kada tvrdi da je više puta otet, a da je godinu dana proveo u vanzemaljskoj bazi ispod Himalaja.

Tada 20-godišnji Robert L. se prvi put susreo sa vanzemaljcima 1966. u Francuskoj. Sve je počelo neobičnim kuglama svetlosti koje su sletele u blizini njegove kuće, a kulminiralo je snopom svetlosti koji se pojavio jedne večeri.

Robert je automobilom krenuo u poteru, ali nikako nije uspeo da ga stigne. Na kraju mu se auto pokvario, a nad njim se pojavio veliki leteći tanjir koji ga je pokupio, nakon čega je Robert izgubio svest.

Sledećih nekoliko dana je bio premoren i imao je noćne more, a sledeća tri meseca je spavao po 20 sati dnevno. 1967. i '68. godinu su obeležile brojne posete vanzemaljaca koji bi dolazili u njegovu sobu, paralisali ga i odvodili na tajno mesto gde su izvodili eksperimente na njemu.

Objasnili su mu da ih zanima njegov genetski materijal i da izvode eksperimente da bi utvrdili da li je dobar donor za njihove planove. Nakon što su testovima utvrdili da je pogodan kandidat, navodno su ga odveli u podzemnu vanzemaljsku bazu ispod Himalaja.

Tamo je radio vežbe, a vanzemaljci su mu izvlačili genetski materijal, navodno da bi naselili planetu sličnu Zemlji, jer se i inače bave naseljavanjem planeta koji podržavaju život, a moguće je da su tako naselili i Zemlju.

U bazi je navodno doživeo i prosvetljenje, jer osim što je donirao spermu svaki drugi dan, družio se sa vanzemaljcima, učio tehnike meditacije i njihovu naprednu filozofiju tolerancije i razumevanja. Navodno je i saznao da smrt ne postoji i da je poenta života i umiranja u evoluciji duše koja onda prelazi u novo telo.

Još uvek je pod znakom pitanja koliko je njegova priča autentična, ali nakon više od 40 godina ćutanja, konačno postoji prilika da se ova priča barem istraži.