Teslino telo bilo je dva dana izloženo u poznatoj pogrebnoj sali na Medison aveniji, saznaje "Blic"
Reke ljudi dolazile su da odaju poslednju počast velikom naučniku, a u knjigu žalosti upisivali su se državni dostojanstvenici, istaknute javne ličnosti, prijatelji, poznanici, ali i obični ljudi koji su se naprosto divili geniju. Telegrami i izjave saučešća pristizali su iz svih krajeva sveta.
Malo poznata dokumenta o sahrani, detalji o prenosu Tesline lične zaostavštine i urne iz Njujorka u Beograd, formiranju i prvim danima Muzeja mogu se videti na izložbi posvećenoj obeležavanju sedam decenija od smrti velikog naučnika u Muzeju Nikole Tesle.
- Komemoracija je održana 10. januara, a prenosio ju je Radio Njujork. Gradonačelnik Njujorka Fjorelo la Gvardija pročitao je oproštajni govor koji je napisao Luj Adamič, slovenački pisac, esejista i prevodilac, a hrvatski violinista Zlatko Baloković i hor „Slovan” su svirali srpsku rodoljubivu pesmu „Tamo daleko“ - kaže Milica Kesler, koja je sa Zoranom Jovanovićem Jusom autor izložbe „70 godina od smrti Nikole Tesle“.
Telegram Eleonore Ruzvelt
Opelo je održano u Katedrali Sv. Jovana Bogoslova čija su zlatna vrata tada prvi put za 20 godina bila otvorena.
- Episkop Dionisije iz Manastira Sv. Save (poglavar SPC u SAD) bio je informisan o vremenu i mestu sahrane. Umesto da dođe lično i održi opelo, poslao je vrlo nereprezentativnog sveštenika, neobrijanog i naizgled prljavog, koga je gospodin K. odmah otpustio. Pretpostavlja se da je episkop odbio da učestvuje zbog činjenice da je Teslino telo trebalo da bude kremirano - navodi Šarlota Mužar, dugogodišnja sekretarica diplomate i publiciste Save Kosanovića, sina Tesline najmlađe sestre Marice, u zvaničnom dokumentu koji je uputila Muzeju Nikole Tesle.
- Čuvar svojine stranih državljana je sve spakovao i zapečatio zajedno sa stvarima iz druge sobe u kojoj su se nalazile kutije, sanduci, fascikle sa dokumentima, izveštajima, knjige, prepiska i drugi spisi. Sve ovo je odneto u ‘Manhatan Storage & Warehouse Co.‘ na Sedmoj aveniji, gde je Tesla već ranije ostavio neke stvari na čuvanje - stoji u prevodu sa engleskog jezika svedočenja Šarlote Mužar, čiji se rukopis nalazi u arhivi Muzeja Nikole Tesle.
Priznanica o zapečaćenoj imovini pokojnog Tesle
Staranje o Teslinoj imovini je, prema sudskoj odluci američkih vlasti iz januara 1943, pripalo Savi Kosanoviću, koji je pre odlaska za London isplatio sve račune za ležarine Teslinih stvari i čuvanje posmrtnog pepela.
"Blic" još saznaje i da je Kosanović dok je bio u magacinu zatražio da vidi Teslinu zaostavštinu i da su mu radnici tada rekli da je „grupa momaka iz FBI došla noću i napravila mnogo snimaka Teslinih stvari“.
- Upakovana u 60 različitih paketa, zaostavština Nikole Tesle je brodom „Srbija“ uplovila u luku Rijeka septembra 1951. Potom je vozom preneta u Beograd gde je smeštena na Elektrotehnički fakultet i potom juna 1952. preneta u Genčićevu vilu u tadašnju ulicu Proleterskih brigada 51 - kaže Milica Kesler.
- Sef je tada prvi put otvorio Sava N. Kosanović pomoću šifre koju sam uručila komitetu. Pretpostavljali smo da se unutra nalaze ključevi kojima je trebalo otvoriti druge sanduke... Međutim, alke s ključevima nije bilo u fioci u kojoj je bila ostavljena 8. januara 1943. Ključevi nisu pronađeni u sefu. Posle pretresa pronađeni su u jednom od brojnih sanduka s dokumentima. U posebnom odeljku nije bilo zlatne medalje - navodi u tekstu Šarlota Mužar.
Sredinom jula, tačnije 17. urna sa pepelom Nikole Tesle stigla je i u Beograd.
