Rat u Siriji, koji je već odneo 93.000 života i stvorio 1,6 miliona izbeglica, mogao bi da uvuče čitav region u borbu između dve muslimanske veroispovesti - sunita i šiita, a u svrstavanju velikih sila uz zaraćene strane SAD, Britanija i Francuska staju na suprotnu stranu od Rusije i Kine.
Sukob u Siriji možda izgleda kao običan građanski rat u zemlji koju bi mnogi imali problema da pronađu na geografskoj karti, ali u pitanju je mnogo više od toga: on brzo prerasta u borbu za moć između dveju muslimanskih veroispovesti, koja se širi Bliskim istokom i ima potencijala da ceo region uvuče u pogubnu borbu za prevlast između sunita i šiita, piše Blic. Jedna strana u sukobu sledi predsednika Asada, koji pripada alavitima - jednom ogranku šiitskog islama. Sa druge strane je labavi savez pobunjenika, koji predstavljaju većinsko sunitsko stanovništvo, a neki od njih su povezani i sa sunitkim džihadistima iz redova Al Kaide. Glavni oslonci Asadovog režima su vojska, obaveštajne službe i Baas, sirijska verzija Sadamove nacionalne partije u Iraku. Asadov položaj učvršćuje uticaj njegove majke i ujaka, koji žele da skrše pobunjenike. Podržavaju ga i mnogi bogati poslovni ljudi u Damasku, kao i hrišćani, koji se boje da bi nakon njegovog pada brzo usledilo uspostavljanje islamističke države. Jezgro režima su pripadnici njegove sekte Alavita - čine 12 odsto stanovništva, ali i 80 odsto vojnih starešina i 90 odsto generala - a tu je i alavitska milicija Šabiha, specijalizovana za ubijanje protivnika. Hrišćani čine 10 odsto sirijskog stanovništva, a još 10 odsto su Kurdi - sunitske veroispovesti i znatno mnogobrojniji u Turskoj, Iranu i Iraku. Zbog svega toga, postoji velika opasnost da se Sirija raspadne po linijama verskih podela, i da svi koji se zateknu s pogrešne strane postanu žrtve verskog čišćenja. Pošto ga pokreće religija, sukob bi lako mogao da pređe granicu i da se se proširi na sile u regionu.
Ko je na čijoj strani?
Asada u principu podržava Iran (glavna šiitska sila na Bliskom istoku) i njegov militantni libanski saveznik, Hezbolah. Zahvaljujući tome, Asada savetuje (i štiti) iranska Revolucionarna garda, a tu je i oko 5.000 do 8.000 boraca Hezbolaha. Snagama suprotstavljenim Asadu pridružuju se hiljade boraca koji svake nedelje u zemlju pristižu i celog regiona. Na strani pobunjenika je ratoborna i samoubilačka islamistička grupacija Džabat al-Nusra, u savezništvu sa iračkom Al-Kaidom. Mnogo više pobunjenika podržava Muslimansko bratstvo, a oružjem ih pomažu sunitske države kao što su Katar i Saudijska Arabija. Imajući u vidu složene veze u savremenom svetu i globalnu prirodu međunarodne politike, posledice se osećaju u celom svetu. Zbivanja u Siriji utiču na Izrael, koji sa njom deli militarizovanu granicu na Golanskoj Visoravni. A sve što utiče na Izrael utiče i na njegovog vernog saveznika SAD. Savezništvo i interesi ga vuku na stranu pobunjenika - kao i Britaniju i Francusku. Sa druge strane, Asada podržavaju Rusija - dugogodišnji prijatelj Sirije - i Kina. One se osećaju prevarenim zbog načina na koji je pre dve godine uz pomoć Zapada svrtgnut režim u Libiji, i rešene su da ne dopuste da Asad bude svrgnut i ubijen kao Gadafi. Stoga, rat u Siriji ima destabilizujući uticaj na čitav region, a ukoliko se država raspadne, mogao bi da izazove zastrašujuć efekat domina. Ostaje da se vidi hoće li se takav scenario iz noćnih mora ostvariti, ili će velike sile ipak uspeti da se ne umešaju u sukob.
