Slobodan uvoz hrane iz Evrope i neminovno spuštanje rampe na carine od sledeće godine, doneće nam niže cene hrane, ali će posebno uzdrmati domaću prehrambenu industriju i agrar.
Srpska poljoprivreda još nije spremna za stranu konkurenciju i mnogi stručnjaci upozoravaju na to da će otvaranje granica uništiti veliki broj proizvođača.
Pod naletom jeftinijih proizvoda, koje se očekuje zbog povoljnijeg uvoza, stradaće najpre mali, a ubrzo i veći proizvođači hrane.
"Srbija je već tokom protekle godine uvezla značajne količine poljoprivrednih proizvoda, kojih imamo napretek", kaže kaže Saša Đogović, saradnik IZIT-a.
Samo iz Italije uvezli smo šargarepe i cvekle u vrednosti od 109.000 dolara, kupusa i kelerabe za 61.000 dolara, brašna za 62.000 dolara. Na spisku su i zamzrnute maline i višnje. To je očigledno 'probni balon' kada nam se 2014. otvore granice za uvoz robe iz EU.
Uvoz jeftinije hrane svakako je dobar za potrošače, pošto će veća konkurencija doneti niže cene, ali na duže staze, kako upozoravaju stručnjaci, domaća poljoprivreda biće "na kolenima" ukoliko se nešto ne preduzme.
"Verujem da će država sve više da izdvaja iz budžeta za poljoprivrednike kako bi mogli postepeno početi da pariraju proizvođačima iz Evropske unije", kaže Đogović.
"Loše je što je takav ugovor o carinama tako sklopljen, ali vrlo teško se u okviru sporazuma sada može nešto promeniti. Ostaje na nama da što više sredstava ulažemo u poljoprivredno-prehrambeni sektor, jer je to naša strateška grana. Moguće je da naša država, ukoliko vidi da postoji nelojalna konkurencija ili da smo preplavljeni većom količinom uvoznih proizvoda nego što može da se apsorbuje, uvede određene mere zaštite, u vidu kvota čak i zaštitnih carina na neki određeni period".
Produktivnost nikakva
Mada je domaća hrana po kvalitetu "na glasu" i može da parira svima, produktivnost je i do deset puta manja nego što je to prosek u EU, objašnjavaju stručnjaci.
Našoj poljoprivredi će, u najboljem slučaju, kažu, trebati tri do pet godina, i to uz pune mere agrarne politike, da dostigne nivo inostranih proizvođača.
Ukidanje i smanjenje carina najviše će se odraziti na stočarstvo, koje će ovim merama biti potpuno uništeno, zatim na voćarstvo i povrtarstvo.
