Asanžov „Vikilis“ objavio je novih 249 tajnih dokumenata sa imenima 99 firmi koje se bave prodajom softvera koji omogućava puno špijuniranje građana, piše Blic. Prvi put dolazak predstavnika ovih firmi u Srbiju zabeležen je 20. novembra prošle godine, a potom od aprila do danas dolazili su i po deset puta mesečno.
Blic“ je istražio dalje od ove informacije i otkrio da je Srbija nedavno registrovana da koristi nedozvoljeni softver i da je za to targetirana firma koja je registrovana u Surdulici. Juče nije bilo moguće utvrditi ko je vlasnik domaće firme. Međutim, Srbijom - koja se korišćenjem ovog softvera upisala na listu 25 zemalja u kojima se na nedozvoljen način špijuniraju građani - bavila se i radna grupa „Sitizen lab“ sa Univerziteta u Torontu. Ova grupa koja istražuje digitalnu špijunažu širom sveta objavila je ime srpske firme „Tri“ d.o.o. i otkrila deo njene IP adrese 195.178.XXXX.
U Srbiju su dolazili predstavnici tri strane firme koje se bave prodajom nedozvoljenog softvera - „Gama“, „Haking tim“ i „Trovikor“ koje su nemački i italijanski kapital. Agenti ovih firmi locirani su na našem prostoru preko njihovih telefona, i to u 38 navrata počev od 3. aprila do 22. avgusta. Najčešći gost Srbije bio je Tomas Miskovski iz firme „Trovikor“. Sudeći po podacima do kojih je „Blic“ došao, može se zaključiti da se kod nas nedozvoljeni softver koristi od maja ove godine. Međutim, za sada je nepoznato da li su strani agenti prodali softver fantomskoj firmi iz Surdulice ili nekom drugom. Takođe, nepoznanica je da li firma „Tri“ d.o.o. špijunira privatno po narudžbini, da li to radi u korist neke od domaćih službi ili za pojedine političke partije.
„Blic“ je juče pitao BIA da li je imala kontakte s predstavnicima stranih kompanija, da li poseduje nedozvoljeni softver ili ima saznanja ko ga u Srbiji poseduje.
- BIA je imala kontakte s predstavnicima ovih kompanija na međunarodnim sajmovima specijalizovane opreme i poznato nam je koja je njihova delatnost - kažu za „Blic“ u BIA.
Na pitanje da li služba poštuje zakonske propise kada je reč o praćenju ličnosti, i u BIA kažu da se „presretanje komunikacija vrši u skladu sa Ustavom na osnovu odluke suda“.
- To je i potvrđeno tokom dve kontrolne posete Odbora za kontrolu službi bezbednosti 10. jula 2013. i zaštitnika građana februara 2010. godine - dodaju u BIA.
Jedna od firmi koje su po svemu sudeći poslovale u Srbiji, „Gama internešenel“, koja je deo „Gama grupe“, proglašena je za jednog od pet „korporativnih neprijatelja interneta“. Prema dostupnim podacima, „Gama grupa“ je u posedu Vilijama Lutijana Nelsona, čiji je sin Lutijan Džon Aleksander Nelson posećivao Srbiju kao predstavnik „Game“, ali su naši gosti” bili i Martin Mjunh („Gama“) i Džoni Debs („Gama grupa“).
„Gama internešenel“ ima ćerke firme u Endoveru u Velikoj Britaniji i u nemačkom Minhenu, gde se, međutim, nalazi sedište druge firme koja se pominje da je radila u Srbiji - „Trovikor“. U Srbiji je lociran njen predstavnik Tomas Miskovski.
Birgit Herou, portparolka „Trovikora“, međutim, tvrdi za „Blic“ da ova nemačka firma „uošte nije srećna što se pominje u dokumentu ‘Vikiliksa‘ jer se ne bavi delatnošću kao ‘Gama‘ i ne proizvodi špijunski softver, već baze podataka za firme“. Još jedan od posetilaca Srbije Marko Betini je menadžer prodaje u italijanskoj firmi „Haking tim“ iz Milana, ali sekretarica nije želela da priča o Betinijevoj poseti Srbiji u aprilu ove godine.
Potpuno narušavanje privatnosti građana sporni softver omogućava tako što se u telefon ili računar ubacuje virus, takozvani finfišer ili finspaj. Virus može da se ubaci na razne načine, počev od najjednostavnijeg otvaranja mejla do skidanja nekog sadržaja na internetu... Ovaj virus je toliko moćan da onima koji koriste ovaj softver omogućava ne samo da prate komunikaciju i kretanje mete već i da vidi šta ta osoba fotografiše. Slobodan Marković, IT stručnjak iz Centra za razvoj interneta, kaže za „Blic“ da nije posredi pasivno prisluškivanje, već se „poništava svaka vrsta privatnosti“ i da se korišćenjem ovog softvera krši zakon. Virus se može koristiti i da se s jednog prebaci na drugi telefon ili računar. Ovakav softver košta nekoliko stotina hiljada evra.
