U Kliničkom centru Srbije je nakon 18 godina obavljena transplantacija srca, potvrdio je Tanjugu direktor te zdravstvene ustanove Miljko Ristić, piše Press.
On je rekao da je 52-godišnjem pacijentu presađeno srce davaoca koji se nalazio u stanju moždane smrti.
Pacijent je u stabilnom stanju i pokazuje dobre zdravstvene parametre, rekao je Ristić, dodajući da ova transplantacija posle toliko godina predstavlja novo poglavlje u oblasti kardiohirurgije.
"Nećemo se zaustaviti na nekoliko početnih operacija već ćemo nastojati i nastaviti uz pomoć Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da ih bude još više", rekao je Ristić.
On je naveo da je u Srbiji godišnje potrebno obaviti između 70 do 80 transplantacija budući da smo na "vodećem" mestu u svetu po broju kardiovaskularnih bolesnika.
Prvih šest transplantacija u Srbiji urađeno je 1995. godine u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje u Beogradu, ali one nisu dale zadovoljavajuće rezultate pa je taj program bio obustavljen do pre dva dana, rekao je doktor.
Prema njegovim rečima, ova metoda i metoda transplantacije sa veštačkim srčanim pumpama radi se već dugi niz godina u svetu ali je nažalost Srbija tu u velikom zaostatku i bilo je krajnje vreme da počne da se bavi tim programom.
Ristić smatra da je razlog što Srbija zaostaje u programima transplantacije to što pitanje donora i Zakon o transplantaciji nisu bili regulisani do 2010. godine, jer bez zakona tu metodu nije bio moguće raditi, ali i da su ljudi koji su ranije rukovodili kardiohirurgijom u Srbiji delom odgovorni što taj metod nije zauzeo svoje pravo mesto.
"Pokrenut je mehanizam da se ovi postupci uvrste u standardne metode hirurškog lečenja srčanih bolesnika", naglasio je on.
Ristić je istakao da pacijenti kojima je izvršena tranplantacija, teoretski, a i praktično mogu da žive do 20 godina, ali da je 10 godina očekivani period kvalitetnog života.
Nepovoljna strana transplantacije srca je imunosupresivna terapija koja ima neka neželjna dejstva i koja se ispoljava u manjoj ili većeoj meri kod pojedinih pacijenata u smislu razvoja nekih bolesti i oštećenja drugih tkiva, ukazao je Ristić.
Međutim, kako je naveo, u tim slučajevima, lekari vode računa i o tome i primenjuju adekvatne metode lečenja, pa kod takvih pacijenata dolazi u obzir i reimplantacija srca, odnosno ponovna transplantacija.