Univerzitetski profesori sve češće prisvajaju autorske tekstove kolega i objavljuju ih kao svoje, a kradu i seminarske radove studenata, koji ovakvo ponašanje nastavnika ne prijavljuju jer nemaju poverenja u institucije i plaše se sankcija, pokazuju nezavisna istraživanja, javlja Tanjug.
- U istraživanju Beogradske otvorene škole sedam odsto anketiranih studenata Univerziteta u Beogradu izjavilo je da su prisustvovali situaciji u kojoj profesor plagira studenta - rekao je Mihailo Gajić iz te organizacije.
Studenti ispitanici su potvrdili da na različitim fakultetima postoje slučajevi gde profesori plagiraju radove studenata cele studentske seminarske radove ili samo delove.
Na nekim fakultetima studenti moraju da budu ispitanici na psihološkim testovima kod profesora, kako bi ovi lakše sakupili dovoljan broj ispitanika za svoje istraživanje ili, što je još rasprostranjenije, da studenti na laboratorijskim vežbama obrađuju eksperimentalne podatke koji su profesoru potrebni za istraživanje, navodi Gajić.
Kada se profesori jave u ulozi ispitanika njihovi odgovori su drugačiji, jer tvrde da su slučajevi profesora prepisivača retkost uz obrazloženje da su radovi profesora lako dostupni stručnoj javnosti koja može da ih proveri i otkrije plagijat.
Gajić navodi da se ovakvo ponašanje profesora uglavnom ne prijavljuje, jer studenti nemaju poverenja u institucije koje se bave tim pitanjima i plaše se da će snositi sankcije ili od samog profesora, posebno ukoliko njegova krivica ne bude dokazana ili od njegovih kolega, zbog raširene profesorske solidarnosti.
- Na nivou UB ovo pitanje uređeno je Etičkim kodeksom, gde je profesorsko plagiranje okarakterisano kao moralno neprihvatljivio ponašanje - podseća Gajić i ističe da mu nije poznat nijedan slučaj da je neki profesor kažnjen zbog plagiranja radova, a kamoli da je zbog toga izgubio posao.
Na sve veće prisustvo plagijata na fakultetima, počev od seminarskih radova, pa do doktorskih disertacija i naučnih radova, kako kod studenata tako i među profesorima, prošle godine je ukazao i Odbor za profesionalnu etiku beogradskog Univerziteta. Odbor je tada predložio Senatu UB da razmotri ovo pitanje kako bi se ostvarila jedinstvena politika i da ne bude bačena ljaga na poštene nastavno-naučne radnike.
- Fakulteti bi trebalo da koriste programe koji upoređuju napisani tekst sa bazom podataka tekstova iz te oblasti - rekao je Gajić.
Plagijarizma ima i u naučnim radovima, što je u otvorenom pismu ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarku Obradoviću svojevremeno konstatovao Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci (CEON).
Ovaj centar je ranije Ministarstvu prosvete podneo preliminarni izveštaj o plagijarizmu u časopisima koji se referišu u SCIndeksu: Srpskom citatnom indeksu, a u toj nezavisnoj naučno-tehnološkoj opservatoriji odlučili su i da isključe dva časopisa iz SCIndeksa zbog prevelikog broja evidentnih plagijata.
U saopštenju Ministarstva rečeno je da nisu nadležni da rešavaju sporove između onih koji tvrde da je neko delo plagirano i onih koji misle suprotno.
- To se razrešava u raspravi o spornim delima u zainteresovanoj naučnoj javnosti ili pred sudovima ukoliko se radi o povredi autorskih i srodnih prava - navode u Ministarstvu.
