Uprkos tome što srpski zvaničnici stalno ističu da će Srbija ostati vojno neutralna zemlja primetno je da je saradnja sa Rusijom kada je reč o vojsci u prvom planu.
Naime, Srbija je postala posmatrač Zajednice dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), saveza okupljenog oko Rusije, naslednice Varšavskog pakta.
ODKB je organizacija koja se zasniva na bezbednosno-vojnoj saradnji, a od 1992. godine povezuje niz članica bivšeg SSSR-a: Belorusiju, Kazahstan, Jermeniju, Kirgistan i Tadžikistan.
- Cilj saveza je zaštita teritorijalno-ekonomskog prostora članica i suprotstavljanje međunarodnom terorizmu, borba protiv trgovine drogom, ilegalnih migracija, organizovanog kriminala, kao i kolektivno reagovanje na vanredne situacije i humanitarne katastrofe - navode ruski zvaničnici, a prenosi Press Online.
Punopravne članice organizacije ne smeju da se pridruže drugim vojnim savezima, a Rusija ima pravo veta na osnivanje stranih vojnih baza na tlu zemalja članica. Rusi, međutim, dodaju da Srbija nije članica, pa se to ne odnosi na nju.
Izvor: Press Online
Da se Srbija u vojnom pogledu okreće ka Rusima na neki način je potvrdio i premijer Ivica Dačić koji je šokirao sve beogradske liberale kada je, posle razgovora sa predsednikom Vladimirom Putinom, premijerom Dmitrijem Medvedevom i ministrom odbrane Sergejom Šojguom, saopštio da je sasvim moguće da će Srbija modernizaciju svoje Vojske narednih godina izvoditi uz pomoć Rusije, njene vojne industrije i nauke.
General Leonid Ivašov, davnašnji funkcioner MOD za međunarodnu saradnju, kaže da je za Srbiju status posmatrača u ODKB "tek prvi korak" budući da "logika zbivanja ukazuje na dalje približavanje Beograda, Moskve i njenih saveznika" uopšte, "pa i u vojnoj sferi".
- Punopravno učešće Srbije u ODKB je sasvim verovatno i očekivano, i to će pomoći toj zemlji da ojača svoje pozicije na Balkanu, u tom smislu i u rešavanju problema Kosova - navodi Ivašov.
Upitan o srpsko-ruskoj vojnoj temi, kapetan Konstantin Sivkov, koji je nekada radio u Centru vojno-strateških istraživanja Genštaba VSRF, smatra "da su ciljevi Rusije na Balkanu daleko širi".
Pominjući vojnu bazu SAD na Kosmetu kao okupiranom delu Srbije, Sivkov kaže da bi raspored ruskih vojnih objekata u Srbiji (grupa avijacije, lansirnih rampi operativno-taktičkih raketa ‘iskander’ i sl.), sigurno ojačali suverenitet Srbije i postali jednim od faktora suzdržavanja, okrepljujućih za bezbednost Beograda.
- Mogućno rusko vojno prisustvo u Srbiji, postaće jedan od asimetričnih odgovora na raspored sistema SAD za PRO u Evropi - zaključuje kapetan.