Amerikanka Edvarda o’Bara koja je pune 42 godine živela u komi, nedavno je preminula u 59. godini života. Kako medicinski stručnjaci smatraju, ovo je najduže preživljavanje u komatizovanom stanju ikada, prenosi CNN.
Edvarda je sa 16 godina pala u dijabetičku komu i više se nije probudila. Njen otac Džo je umro šest godina kasnije, iscrpljen od rada na tri mesta da bi mogao da namiri bolničke račune. Majka Ketrin se brinula o Edvardi punih 38 godina, do svoje smrti 2008, a nakon toga brigu o njoj je preuzela mlađa sestra Kolin.
Ona je sa Edvardom bila i onog jutra kada je umrla. Okupala ju je, očešljala i nahranila kroz cev za hranjenje, a zatim se nagla da je poljubi pre nego što ode da se osveži šoljom kafe. U tom trenutku, dogodilo se ono što je porodica pune 42 godine željno očekivala.
- Osmenula mi se najlepšim osmehom koji sam kod nje videla. Čitavo lice joj se ozarilo, a u oku joj je bljesnula iskra prepoznavanja - objašnjava Kolin. Nakon toga je umrla. U međuvremenu, ova žena je postala slavna širom Amerike i sveta, a dom u kom je živela postao je mesto hodočašća. Tokom godina su je posetili bivši predsednik SAD Bil Klinton, guverner Floride Džeb Buš, pevač Nil Dajmond i druge poznate ličnosti.
Renomirani autor popularne psihološke literature Vejn Dajer je o njoj napisao knjigu “Obećanje je obećanje”, inspirisanu bezuslovnom ljubavlju majke Ketrin.
Povremeno ju je posećivao i Bobi, njena simpatija iz tinejdžerskih dana zbog koga joj je omiljena pesma bila “Bobby’s girl” (“Bobijeva devojka”). Edvarda ga je nadživela. Hodočasnike iz celog sveta - od Japana do Australije - u dom O’Barinih je privukla posvećenost majke Ketrin. S vremenom je nastalo verovanje da Edvarda ima čudesne isceliteljske moći. Žena iz Latinske Amerike sa tumorom mozga koji se nije mogao operisati navodno je ozdravila tri meseca pošto ju je dodirnula, a dve devojčice obolele od cistične fibroze su, prema nekim izveštajima, izlečene takođe nekoliko meseci nakon posete.
Mnogi hodočasnici su verovali da se u domu u Severnom Majamiju oseća "neobično, prijatno zračenje", a na zid Edvardine sobe majka Ketrin je okačila inspirativni citat: “Gde je velika ljubav, uvek su tu i čuda”. Međutim, neki su osporavali njeno održavanje u životu.
Doktor Lusi Čajkin, lekar koji joj je spasao život (i njega je nadživela), dugo je bio u dilemi da li bi bolje učinio da je dopustio da umre. Kasnije je, međutim, i sam poverovao u čuda koja se oko nje događaju. - Bog zna zbog čega mi je dozvolio da joj omogućim da preživi - zaključio je dr Čajkin.
"Hemlok sosajeti", udruženje koje se bori protiv veštačkog održavanja u životu, često je zvalo telefonom i tražilo od majke da Edvardu pusti da umre. Dan posle Božića 1981. godine, neko je telefonom saopštio da će "njenim mukama učiniti kraj". Nekoliko sati posle toga, na dom O’Barinih je ispaljeno nekoliko hitaca, ali niko nije povređen.
Stručnjaci koji brinu o komatoznim i vegetativnim pacijentima i proučavaju njihovo stanje smatraju da je moguće da ovakvi pacijenti imaju svest o onome što se oko njih događa, mada nisu u stanju da reguju. Potpuno su sigurni da na neki način uvek osećaju ljubav, brigu i pažnju svojih bližnjih i da im to produžava život.
