Srbija je prva zemlja na Balkanu po stopi mortaliteta, a poslednja po stopi nataliteta i već godinama se suočava s negativnim prirodnim priraštajem, javlja Tanjug, a prenosi B92.
Profesorka Gordana Živković sa Instituta za Evropske studije i predsednica Centra za hrišćanske studije kaže da se Srbija već decenijama suočava sa krizom radjanja, a da po broju živorodjene dece zauzima poslednje mesto u čitavoj Evropi.
- Kada bismo uzeli kao polazište empirijske podatke o brojnosti balkanskih naroda s početka 20. veka došli bismo do katastrofalnih zaključaka. Od svih balkanskih naroda jedini narod koji se ne uvećava nego lagano umire jeste srpski narod'- rekla je Živković navodeći primere albanskog, turskog i rumunskog naroda koji su se značajno uvećali.
Upozoravajući da na svaki brak u Srbiji dolazi 0,88 odsto dece, ona je istakla da će, ako se sa takvom dinamikom radjanja nastavi, Srbi veoma brzo postati u svojoj državi nacionalna manjina.
Prema njenim rečima, sasvim realnim se čine prognoze demografskih eksperata da će, ukoliko se nešto bitnije ne promeni u populacionoj politici, Srbi za 500 godina i biološki izumreti.
- Možemo reći da Srbi kao nacija uveliko izumiru. Ako se takvim trendom nastavi Srbi će 2030. godine činiti manje od 50 stanovnika Srbije, a 2070. imaćemo dva i po puta više ljudi starijih od 65 godina nego dece mlađe od 15, što predstavlja biološku tačku sa koje nema povratka - kaže Živković.
Sagovornici Tanjuga se slažu da uzroci slabog nataliteta nisu samo ekonomski.
- Mada se ne može poreći značaj ekonomskog faktora, mislim da nizak životni standard i siromaštvo ne predstavljaju presudan razlog. Neporecivo je da najveća stopa nataliteta odlikuje upravo nerazvijena i siromašna područja u svetu - kaže Živković.
Državna sekretarka Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Brankica Janković uverena je da su ekonomski razlozi odlučujući u stopi nataliteta, ali dodaje da razlozi mogu biti i medicinske prirode, imajući u vidu decenije ekonomske krize, sankcija, ratova, ali i činjenicu da je izražen odliv mozgova, što podrazumeva da mladi i reproduktivno najvitalniji odlaze iz zemlje upravo u periodu kada je trebalo da zasnuju porodicu.
Ona, međutim, ističe i jednu drugu dimenziju ovog problema.
- Mladi koji danas imaju jedno ili dvoje dece u strahu su za budućnost i zbog toga se ne odlučuju za rađanje više dece. To govori i o njihovoj odgovornosti i odgovornom planiranju porodice - rekla je Janković.
Tako, kaže ona, bez obzira što je možda nekada društvo kritično prema njima i što se očekuje da imaju više dece, mora se reći da su ti ljudi odgovorni i da odgovorno planiraju porodicu.
I Vladimir Nikitović sa Instituta društvenih nauka smatra da ekonomski faktor nije presudan i da pored njega na negativan prirodni priraštaj uticaj ima i psihološki momenat, ali i činjenica da je u našem društvu stalno prisutan problem uskladjivanje rada i roditeljstva kod žene.
Državna sekretarka navodi i da se u Srbiji preduzima niz mera kako bi se podstakao natalitet, dodaje da je ta oblast regulisana Zakonom o radu i Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, a kao najznačajnija prava u ovom domenu ističe pravo na roditeljski dodatak koji ostvaruje majka za prva četiri deteta i pravo na porodiljsko od 365 dana od trenutka otvaranja porodiljskog bolovanja.
Podsetivši da najnovije izmene Zakona o radu štite trudnicu i porodilju od početka do kraja trajanja porodiljskog odsustva, Janković je kazala da se za to u ovoj godini izdvaja oko 43 milijarde dinara i istakla da Strategija za podsticaj radjana iz 2008. godine sadrži oko 70 pojedinačnih mera i aktivnosti od kojih se većina primenjuje.
Te mere, kako je rekla, ne daju uvek vidljive rezultate, odnosno bilo kakve mere polpulacione politike ne mogu da daju odmah rezultate, ali s druge strane Zzivković navodi da su potrebni ozbiljniji zahvati kako bi roditeljstvo, a naročito materinstvo, iznova stekli značajno mesto na lestvici prihvaćenih društvenih vrednosti.
Ona kaže i da se problem bele kuge ne rešava samo poboljšanjem životnog standara, što potvrduje iskustvo populacione politike u razvijenim zemljama kao što je Švedska gde se sprovodi niz mera kojima se kontinuirano podstiče radjanje dece.
U Srbiji, prema popisu stanovništa iz 2011. godine živi 7.186.862 što je za 311.139 stanovnika manje nego što je bilo prema popisu iz 2002. godine, a rezulati popisa nevode i na zaključak da je osnovni razlog smanjenja broja stanovnika, uz negativan prirodni priraštaj, i iseljavanje u inostranstvo - emigracija.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, radjanje kao osnovna komponenta prirodnog priraštaja, rasta i starosne strukture stanovništva već dugi niz godina ne obezbedjuje ni prosto obnavljanje stanovništva Srbije, a nizak nivo nataliteta uslovljen je i činjenicom da su i u Srbiju prihvaćene savremene norme reproduktivnog ponašanja ženskog stanovništva, koje u proseku rodi oko dva deteta.
Ovome svakako treba dodati i činjenicu da se smanjuje broj žena izmedju 15-49 godina starosti, koje su glavni potencijal za radjanje.
