U Nemačkoj su jutros u osam sati počeli savezni izbori na koje je pozvano blizu 62 miliona Nemaca s pravom glasa, a u trci, u kojoj kancelar Angela Merkel važi za favorita, a njeni demohrišćani za najjaču političku opciju, učestvuju 34 partije i 4.451 izborni kandidat, javlja Tanjug.
Oko 80.000 izbornih mesta u 299 okruga biće otvoreno do 18 sati, a već nekoliko minuta po zatvaranju birališta, mogu se očekivati prve procene rezultata glasanja za 18. saziv Bundestaga.
Na ovim izborima učestvovaće i oko 65.000 birača koji žive u inostranstvu, a statistika kaže da je na izbore pozvano i oko 5,8 miliona Nemaca migrantskog porekla, što je dobrih devet odsto ukupnog broja birača.
Merkelova, koja se nada trećem četvorogodišnjem mandatu, važi za favorita na ovim izborima, njeni demohrišćani za najjaču političku opciju, a njen "izazivač", kancelarski kandidat Socijaldemokratske partije (SPD) Per Štajnbrik, za političara daleko iza nje, ali statistika kaže da su postizborni savezi otvoreno pitanje i da bi danas mogla da se vodi bitka "prsa u prsa".
Zbog toga su gotovo svi politički lideri, računajući i Merkelovu, posebno pozvali neodlučne birače, a njih je, prema nekim procenama, čak skoro polovina, da danas izađu na izbore.
Kada je reč o postizbornim savezima, jedna od opcija bi mogla biti "velika koalicija" između demohrišćana i socijaldemokrata, kakvu je Merkelova već jednom vodila.
Osim "velike koalicije" između njenih demohrišćana i Štajnbrikovih socijaldemokrata, kao moguće, ali malo verovatne opcije pominju se i nastavak sadašnje koalicije demohrišćana i liberala, pretrčavanje malih na stranu velikih, ali "neprirodnih" političkih partnera, opcija da SPD sa Zelenim i uz podršku Levice, naslednice nekadašnjih istočno-nemačkih komunista, formira vladu, što obe partije isključuju.
Nemački političari se bore za glasove nedolučnih birača, a odlučujuće pitanje bi, kažu, analitičari, moglo biti da li će danas "Alternativa za Nemačku" (AfD), evroskeptički raspoložena partija koja se zalaže za ukidanje i evra i povratak nemačke marke, moći da uđe u Bundestag.
Poslednje ankete, međutim, pokazuju da neće uspeti da pređu cenzus od pet odsto osvojenih glasova, a analitičari kažu da bi, ukoliko bi "AfD", postala parlamentarna snaga, to moglo značiti okončanje aktuelne demohrišćansko-liberalne koalicije.
