Škola u deci ubija radoznalost, policija štiti sebe umesto vas. Osećate da nema adrese na kojoj možete da se obratite, kaže psiholog Aleksandar Dimitrijević.
"Vrednost u SAD je da budete bogati, sredstvo je da idete u školu. U našem društvu mi smo prošli put od toga da su vrednosti druženje, uranci, slave i okupljanja, iskrenost i slično tome, do toga da je danas jedina dominantna vrednost to da budeš bogat. A sredstva su da ako ideš kroz sistem nikada nećeš biti bogat", kaže Dimitrijević.
On navodi da u su ljudi u jednom trenutku primetili da postoje efikasniji načini da se zaradi novac.
"Sada ljudi znaju da nađu druge sisteme. Mi ne živimo normalno, jer nema dovoljno fleksibilnosti u ostvarivanju ciljeva i mnogi načini za ostarivanje ciljeva su neprihvatljivi“, kaže Dimitrijević i dodaje da su ljudi blizu toga da puknu.
"Otkazi ili bilo šta drugo može da se desi bilo kome u Srbiji. Nakon toga, nema poverenja u sistem da ćemo naći dugi posao, ili da ćemo moći da dobijemo neki sudski spor. Imali smo tokom devedesetih taj osećaj“, kaže Dimitrijević.
On navodi da je Srbija prošla kroz proces promene sistema vrednosti, a da to nije ni primetila.
"Ušli smo u sistem vrednosti jednog naivnog konzumerizma. Samo razmišljamo kako da zaradimo više da bismo letovali duže, da bi naše dete imalo 101. igračku. Roditeljima se nameće da kupuju te igračke", kaže Dimitrijević.
Ljudi su toliko izgubili nadu da počinju da shvataju sve kao praznu priču, smatra Dimitrijević.
"Retko čujem razgovore da boljitak treba do dođe u oblasti obrazovanja, sistema vrednosti, reforme zdravstvenog sistema. Želimo više novca, a da o svemu mislimo isto. To po meni nije suštinski boljitak", kaže Dimitrijević.
Ljudi više nemaju čvrstu podlogu pod nogama, kaže Dimitrijević i dodaje da ljudi imaju utisak kao da su se vratile devedesete.
On kaže da ako pokušavamo da vaspitamo decu po nekom sistemu vrednosti iz 19. ili 20. veka, i oni krenu u školu, suočavamo se sa opasnošću da će oni biti socijalni idioti.
Dimitrijević navodi da više nije najstrašnija stvar lagati, nego "nemati istu igračku kao drugi".
"Roditelji troše vreme na zarađivanju para za igračke, a ne na decu. Ona provode puno vremena pred internetom i TV-om. Niko im ne objašnjava šta se tu dešava", kaže on i dodaje da nije problem da dete gleda TV, ali sa nekom odraslom osobom, koja može da mu objasni sve informacije i slike koje vidi.
"Deca su danas isuvise razmažena. Roditelji ne znaju kako da jasno postave granice. Što više imaju igračaka svaka im manje znači, a mi ih u predškolskom uzrastu pripremamo za konzumerizam“, kaže Dimitrijević i dodaje da naša deca odrastaju sa stvarima koje nemaju dugoročnu vrednost.
Dimitrijević kaže da deca vide Novaka Đokovića na naslovnim stranama kako podiže pehar. I žele i oni da podižu pehar, a ne znaju koliko truda i rada stoji iza toga.
On navodi da beda utiče na ljude da se osećaju skučeno.
"Svet se suzio, tavanica se spušta. Pritisak može da raste. Dobar deo, agresivnost, potiče što se pritisak skuplja u ljudima i on u jednom trenutku mora da izbije“, kaže Dimitrijević.
"Kreće od toga što ne možete da nađete mesto u društvu...Treba da napravimo institucije u koje bi imao neko poverenja. Institucije koje se bave mentalnim zdravljem su jako loše", kaže Dimitrijević.
On dodaje da su ljudi zatvoreni u svoje stanove, i da osim kada su u pitanju dečje tragedije, veoma retko su spremni da pomognu.
//www.youtube.com/embed/tKaOnV7ouJ8
