Potpredsednik crnogorskog parlamenta i funkcioner Bošnjačke stranke, koja participira u aktuelnoj vlasti, Suljo Mustafić izjavio je da mu ne smetaju hrišćanska obeležja na državnim simbolima, ali smatra da na tim simbolima svi narodi treba da imju svoje prepoznatljivosti.
"I pripadnici islama su ovde autohtoni stanovnici, vekovima su gradili Crnu Goru, oni su deo njene društvene stvarnosti i tražimo da se to iskaže i kroz simbole naše države", rekao je Mustafić u intervjuu Radio-televiziji Crne Gore.
Za to je, dodao je, potrebna samo politička volja, izmena zakona, a onda stvar treba prepustii herladičarima koji će simbolički prikazati stvarni društveni sadržaj naše države.
"Nemamo dileme da grb, zastava, himna, kakvi god da su, da li ih mi emotivno prihvatali ili ne ili imali rezervu prema njima, treba da budu poštovani sada i takvi kakvi jesu. Apsolutno se mi, a tako će biti i ubuduće, sa najvećim stepenom uvažavanja odnosimo prema tim simolima, jer to pokazuje naš odnos prema državi", rekao je Mustafić.
On smatra i da treba još mnogo raditi na unapređenju položaja bošnjačko-muslimanskog naroda, kao i drugih manjinskih naroda u Crnoj Gori.
Govoreći o Njegošu, Mustafić je istakao da su Bošnjaci, napuštanjem sednice parlamenta, jasno pokazali da smatraju da dan njegovog rođenja ne treba proglašavati praznikom.
On tvrdi da se time nijednog trenutka nije želelo politizovanje tog pitanja, a još manje umanjiti dimenzija i znacaj Njegoševog dela, već da je ta stranka očekivala da će obeležavanje dva veka od rođenja crnogorskog pesnika biti dobar povod da se, sa kritičke distance, bez mitromanije i kompleksa, sagleda njegovo delo i, kako je rekao, makar iz školskih udžbenika izbace oni sadržaji koji vređaju muslimane i šalju poruke verske i etničke netrpeljivosti.
"Mislim da bi to bio veliki doprinos daljoj izgradnji međuverskog sklada", rekao je Mustafić.
