Bivši američki predsednik Bil Klinton juče je u centru svoje fondacije u Njujorku zvanično objavio oko 300 obaveštajnih dokumenata o Bosni i Hercegovini koje je američka Centralna obaveštajna služba (CIA) sakupila za vreme rata u BiH, u periodu od 1992. do 1995. Istovremeno, dokumenti su objavljeni i na sajtu CIA, piše Blic.
Klinton je dokumente predočio javnosti u okviru simpozijuma koja će u njegovoj fondaciji biti održana na temu “BiH, obaveštajni podaci i Klintonovo predsedavanje”, na kome je učestvovala bivša državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt, bivši zapovednik NATO za Evropu Vesli Klark, Klintonov savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger, bivši izvršni direktor CIA za obaveštajne podatke Džon Ganon...
Neki od dokumenata su delimično cenzurisani, a među njima su i izveštaji Ričarda Holbruka, zapisnici iz sastanaka u situacionoj sobi Bele kuće, prepiska s liderima zaraćenih strana (Radovanom Karadžićem, na primer), ili dopisi iz ambasada SAD u državama regiona. Ono što je objavljeno pokazuje da su Amerikanci o događanjima u BiH znali mnogo više nego što su u to vreme bili spremni da kažu i otkrivaju mnogo skrivenih detalja.
Administracija Bila Klintona je znala da Bošnjaci zloupotrebljavaju zaštićene zone UN-a napadajući Srbe radi provociranja NATO intervencije, ali je ovo pitanje ignorisala ili umanjivala njegov značaj. O pristrasnosti američke administracije govori i dokument CIA od 12. avgusta 1994, u kojem Majkl Rouz, general UN na terenu, upozorava da bi kršenje zaštićenih zona trebalo da se odnosi i na Bošnjake.
Analitičari CIA devedesetih godina prošlog veka nisu bili zadovoljni dejstvom sankcija na Srbiju budući da one nisu proizvele antirežimske demonstracije. “Građani Srbije gunđaju i zarađuju sve manje, ali nema naznake da se približavaju granici strpljenja. Sankcije su ubrzale spiralu propadanja srpske ekonomije, ali još nisu donele dovoljno patnje lokalnom stanovništvu da bi pokrenule eksploziju antirežimskog raspoloženja”, navodi se u izveštaju.
U dokumentima s kraja 1991. vidi se američka neodlučnost po pitanju priznavanja nezavisnosti Slovenije i Hrvatske, jer su verovali da bi priznavanje moglo izazvati rat, a nepriznavanje uverenje kod evropskih država da se drže po strani u narastajućoj krizi. Iz dokumenata se vidi da su SAD upozorile Evropu da preuranjeno priznanje Slovenije i Hrvatske vodi BiH u rat, te implicitno sugerisale da nije u redu da SAD žrtvuju svoje vojnike zbog greške Evropljana.
U izveštaju iz oktobra 1995. piše se o zločinima nad Srbima, koje su počinile jedinice kojima je komandovao Tomislav Merčep u Vukovaru, Pakracu, Gospiću, Zagrebu i drugim mestima, navodeći da su mnogi ljudi mučeni i pogubljeni. Navodi o zverstvima Merčepa dok je bio vojni komandant Vukovara uglavnom potiču od Srba proteranih iz tog područja u oktobru 1991. i od srpskih porodica čije su članove ubile hrvatske snage, kao i od srpske, ali i hrvatske štampe.
Među dokumentima CIA s kojih je u poslednje vreme skinuta oznaka tajnosti je i niz zaključaka Saveta za nacionalnu bezbednost SAD koji su prethodili odluci o bombardovanju SRJ. SAD su bile za političko rešenje konflikta na Kosovu koje bi se zasnivalo na kosovskoj autonomiji u okviru SRJ, sa odvojenim parlamentarnim i izvršnim telima. Da bi taj plan bio prihvaćen, utvrđene su različite mere po principu štapa i šargarepe i za Miloševića i za kosovske Albance.
Prema viđenju CIA, scenario sa najmanje nasilja za BiH bio je da vlast u BiH preuzmu umerene snage koje će kroz pregovore podeliti BiH i delove priključiti Srbiji i Hrvatskoj, a da bi se muslimani mogli ili priključili Hrvatskoj ili bi osnovali islamsku državu od onoga što ostane. “Perspektiva za BiH svakako izgleda dosta tmurno“, navodi se u dokumentu.
U delu dokumentacije navodi se da CIA nije mogla da veruje da je izostala reakcija nekadašnjeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića i njegovih saradnika za vreme hrvatske vojne akcije “Oluja” - Amerikanci su očekivali mnogo burniju reakciju.
SAD su Hrvatskoj 1993. zapretile sankcijama ako Hrvati iz BiH ne prekinu hrvatsko-bošnjački rat i umesto toga se, zajedno sa Bošnjacima, ne okrenu protiv Srba. Na sastanku direktora vašingtonske administracije 2. avgusta 1993. raspravljano je o izveštajima da hrvatske i srpske snage sve češće dejstvuju zajedno protiv muslimana. “Sankcijama se Hrvatska može naterati da obustavi saradnju sa Srbima u centralnoj Bosni“, stoji u zapisniku.
