Slučaj Saška Bogoskog, koji je u svojoj kući na Julinom brdu ubio provalnika, pokrenuo je pitanje prava na nužnu odbranu. Šta smo ovlašćeni da učinimo kada nam neko upadne u stan i napadne na imovinu i život, gde su granice prekoračenja nužne odbrane i kako postupaju sudovi u ovakvim slučajevima, za „Politiku” govore advokati Zora Dobričanin-Nikodinović i Goran Ninić.
Dobričanin-Nikodinović: Nužna odbrana se veoma retko primenjuje u praksi naših sudova. Za 22 godine rada u advokaturi nisam videla optužnicu za krivično delo učinjeno u prekoračenju nužne odbrane. Optužnica uvek tereti okrivljenog za ubistvo ili nanošenje teških povreda. Nikad nisam videla da je tužilaštvo izmenilo optužnicu u pravcu prekoračenja nužne odbrane. U svetu je to malo drugačije. U Americi čim pipnete kapiju već ste kandidat da budete likvidirani u nužnoj odbrani, a kod nas bi građanin koji je napadnut morao da bude doktor prava i psihologije, da bude savršeno stabilna ličnost, tolerantna na opasnost i strah, da bi mogao da postupi tačno po pravilima propisanim za nužnu odbranu, dakle da uzvrati na način identičan napadu i da pritom baš apsolutno ništa ne prekorači.
Ninić: Mnogo je više seminarskih i doktorskih radova o ovoj temi, nego oslobađajućih presuda u kojima sud utvrđuje da je delo učinjeno u nužnoj odbrani. Naši sudovi imaju samo pet ili šest takvih presuda. U istragama ovakvih slučajeva trebalo bi da bude važno veštačenje psihologa, jer čovek koji se brani reaguje u strahu, a u strahu su velike oči. Ne možete biti sigurni da li vam je napadnuta samo imovina i da li ćete onog momenta kada počnete da je branite biti životno ugroženi. Dokle ide drskost i svirepost napadača, ne možete da znate. Možda je provalnik pedofil koji ima informaciju da je dete samo u stanu. Čovek u takvom momentu ne može potpuno racionalno da razmišlja niti u tom trenutku ima pravne stručnjake pored sebe koji će mu savetovati šta da radi.
Dobričanin-Nikodinović: Prosto su neostvarivi uslovi koje naši sudovi zahtevaju za nužnu odbranu. Zakonska odredba traži da se odbije istovremeni protivpravni napad, ali je na sudu da oceni da li je odbrana bila istovremena sa napadom i istog intenziteta kao napad. Međutim, to se shvata bukvalno, pa se zahteva da odbrana bude u istoj sekundi sa napadom i da se u odbrani koristi identično oruđe sa napadačevim. Tu se zaista preteruje i na taj način se urušava pravna sigurnost. U trenutku kada je napadnut, građanin mora da razmišlja: Ili ću poginuti ili ću ići u zatvor. Nema treću mogućnost.
Ninić: Čak i u situacijama kada napadač počne da se udaljava, vi ne znate da li on odlazida uzme neku stvar kojom će vas teže povrediti ili beži sa lica mesta.
Dobričanin-Nikodinović: Profesionalci koji rade na obezbeđenju banaka, pošta, privatnih preduzeća ili ličnosti koje su česte mete napada razbojnika, takođe nisu sigurni kako treba da reaguju. Iz razgovora sa radnicima tih firmi i iz razgovora sa policajcima znam da oni često održavaju sastanke na ovu temu i traže odgovor na pitanje kako treba da postupe da ne bi prekoračili nužnu odbranu. Nikada nisu mogli da dobiju odgovor. Niko ne može da im ga da, ni tužioci, ni sudije, ni advokati, ni policajci. Ne postoji uputstvo kako da postupe u trenutku napada a da ne učine krivično delo, niti iko može da im da savet.
Politika: Da li ste ikada uspeli da dokažete nužnu odbranu?
Dobričanin-Nikodinović: Jesam, ali jako teško. To je Sizifov posao.
Ninić: Dokazao sam nužnu odbranu, ali tek posle sedam godina suđenja. Osoba koja je napadnuta u svojim prostorijama je izudarana pištoljem, pucano joj je oko glave, u rvanju je uspela da se domogne pištolja i da teško rani napadača. Tužilac je posle sedam godina odustao od pokušaja ubistva, ali je ostavio optužnicu za nedozvoljeno nošenje oružja koje je služilo kao sredstvo napada. Znači, kada ste napadnuti, ne možete da izađete nevini. Okrivljeni je tri dana držao taj pištolj kod sebe i ja sam ga kao branilac odneo u policiju. Taj pištolj je na kraju spasao momka da ne ide u zatvor je su na njemu pronađeni biološki tragovi napadača i kosa okrivljenog.
Dobričanin-Nikodinović: Ne mora uvek da bude kriv onaj ko je živ. Jer, da se nije branio, verovatno ne bi ni bio živ. Onaj ko izvuče deblji kraj, taj ispadne žrtva, dakle razbojnik postane žrtva, a onaj ko je napadnut, pa se branio, on je obavezno kriv.
Ninić: Sud uvek polazi od posledice, što nije normalno. Mora postojati uzročna veza između radnje i posledice. Morate krenuti od uzroka, ali kod nas sud uvek pođe od posledice da je neko mrtav ili da je teško povređen i onda se vraća unazad, kao da se podrazumeva određena zatvorska kazna, pa se sad razmatra ublažavanje te kazne.
Dobričanin-Nikodinović: Pritom ne postoje svi elementi krivičnog dela. Kao prvo, kod odbrane nema nikakvog umišljaja, a nema ni protivpravnosti, ali bez obzira na to –on je obavezno kriv zato što je živ. Jedina alternativa tome jeste da je mrtav ili teško povređen. Ako neko dođe u vaš stan i zlostavlja članove porodice, a vi ga ubijete, optužnica izgleda isto kao da ste vi došli kod njega u stan a ne on kod vas.
Ninić: Sud utvrđuje umišljaj za delo na koje ste bili izazvani napadom i izvršili ga u stanju straha. Najblaže što se može očekivati od suda je presuda za ubistvo na mah.
Dobričanin-Nikodinović: To je u suprotnosti sa osnovnim načelom krivičnog prava: bolje sto okrivljenih na slobodi nego jedan nevin u zatvoru.
Ninić: U aktuelnom slučaju na Julinom brdu, napadač je imao šrafciger, ali ko je okrivljenom mogao u tom trenutku da kaže da on za pojasom nema pištolj? Ako krenete ka njemu nožem, koji je adekvatno sredstvo odbrane u odnosu na šrafciger, on može da se izmakne jedan korak, izvuče pištolj iz pojasa i upuca vas. Prema tome, izbor sredstava je jako skučen, jer to nije dvoboj pa da biramo oružje. Neko će uzeti kristalnu vaznu, neko metalnu štanglu, neko nož, svako će u toj situaciji uzeti ono što mu je pri ruci. Međutim, sud često pravi razliku između sredstava napada i odbrane, pa ocenjuje da li ste upotrebili podobno sredstvo koje je moglo da onemogući napadača.
Politika: Kako komentarišete pet uboda nožem u leđa provalnika?
Ninić: Pet uboda nožem ukazuje da je čovek bio strahovito uplašen.Kada se čovek brani pištoljem, on u strahu ispali ceo šaržer. Strah traje sve dok napadač nije potpuno onemogućen.
Dobričanin-Nikodinović: Ali sud ne polazi od pretpostavke nevinosti nego od pretpostavke krivice.
Ninić: Ljudi moraju da budu svesni da provalom u tuđi stan ulaze u ozbiljan rizik za svoj život. Sami su sebe doveli u opasnost, ali sud nikada ne polazi od toga. Sud traži da se prema žrtvi krivičnog dela odnosimo sa poštovanjem, pa čak i sa sažaljenjem, iako je reč o razbojniku koji je sam izazvao situaciju u kojoj je stradao.
Politika: Kada sa prozora vidimo da lopovi obijaju automobil ili ulaze u kuću naših komšija, koji su na letovanju, šta treba da uradimo?
Ninić: Obavezni ste da zovete policiju. Niste životno ugroženi i imate vremena. Istovremenost napada i odbrane ja jako bitna stavka. Čim imate vremena da reagujete na pravilan način, ne možete da glumite Robina Huda i krenete sa pištoljem na razbojnike, jer ste onda vi preuzeli rizik da napravite krivično delo. Kod nužne odbrane država prepušta svoj monopol sile pojedincu samo u posebnim slučajevima kada ste neposredno ugroženi, kada nemate vremena i nemate izbora. Sve dok možete da angažujete monopol sile države, vi nemate pravo da sami rešavate situaciju. Ali, kada ste neposredno ugroženi, nemate obavezu da bežite. Imate pravo da se branite.
Dobričanin-Nikodinović: Moj klijent je bio napadnut nožem, uspeo je da napadaču savije ruku i da ga njegovim nožem ubode tako da je ovaj ubrzo iskrvario, a bio je narkoman. Osuđen je na pet godina za tešku povredu kvalifikovanu smrću, ali sa olakšavajućim okolnostima. Insistirala sam da je to klasična nužna odbrana.
Politika: Može li se od svakog građanina očekivati da dobro poznaje zakon i da u slučaju napada bude suzdržan i proračunat?
Ninić: Iako poznajem zakon, nisam siguran da bi u takvim situacijama reagovao pravilno u skladu sa zakonom i sudskom praksom. Samo slučajno mogu sve okolnosti da se nameste tako da se vaša odbrana potpuno uklopi u zakonsku odredbu o nužnoj odbrani.
Politika: Šta bi sada rekao javni tužilac?
Ninić: Tužilac bi se pozvao na oštećenog, isticao bi vrednost ljudskog života. Rekao bi da niko nema pravo da oduzme tuđi život. Međutim, taj kome je oduzet život nije imao prava da napadne na život. Postoji pravo na odbranu, koje je prirodno pravo čoveka, koje je država pravno uokvirila.
Dobričanin-Nikodinović: Uvek se zaboravlja da su sloboda i pravo svakog čoveka neprikosnoveni, osim što su ograničeni slobodama i pravima drugog čoveka. To je suština. Njegoš je rekao: „Zlo činiti od zla braneći se, tu zločinstva nema nikakvoga”.
