- Naime, status posmatrača je kompromis između onih koji budućnost Srbije vide u Evropskoj uniji i onih koji je vide u partnerstvu sa Rusijom i zemljama s kojima ona sarađuje -, kaže za "Danas" profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić.
Tokom prošlonedeljne zvanične posete Moskvi premijera Ivice Dačića, Srbija je dobila status posmatrača u Skupštini ODKB-a, bezbednosno-vojnoj organizaciji koju čine bivše države Sovjetskog Saveza - Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Uzbekistan, Kirgistan i Tadžikistan.
Poznata i pod nazivom „Istočni NATO“, ODKB, nastala 1992, „deluje na očuvanju demokratskog poretka, zasnovanog na principima međunarodnog prava“.
Milovan Drecun, član Poslaničke grupe prijateljstva sa Rusijom Narodne skupštine, kaže za Danas da je dobijanje statusa posmatrača u Skupštini ODKB-u veoma značajno za Srbiju, „jer težimo da izbalansiramo bezbednosnu politiku sa drugim savezima i organizacijama u borbi sa međunarodnim izazovima, ali i da ojačamo bezbednosni sistem Srbije“.
Srbija, prema njegovim rečima, ostaje u okvirima političke i vojne neutralnosti, "ali želimo jaču političku i ekonomsku saradnju sa članicama ODKB, a preko njih i sa Zajednicom nezavisnih država, BRIKS-om i Šangajskom organizacijom za saradnju“. Drecun, koji je bio u srpskoj delegaciji koja je boravila u Moskvi, podseća da nijedna članica ODKB nije priznala nezavisnost Kosova i dodaje da će uskoro pozvati predstavnike „Istočnog NATO“ da posete Srbiju.
- Evropska unija ostaje naš strateški prioritet i neće biti suprotstavljanja nikakvoj politici. Važno je da na regionalnom nivou uspostavimo saradnju sa drugim zemljama, pa je u tom smislu dobijanje statusa posmatrača u ODBK-u veoma pozitivan pomak u tom pravcu -, ukazuje Milovan Drecun.
Ruski mediji prenose da je uključenje Srbije u ODKB geopolitički uspeh Rusije, jer se time prvi put ovaj vojni savez proširio na zemlje van bivšeg SSSR. Ruski general Leonid Ivašov rekao je da bi status posmatrača za Srbiju "mogao da bude prvi korak“ jer bi joj članstvo u ODKB-u pojačalo poziciju na Balkanu, prenosi Glas Rusije, dodajući i izjavu ruskog analitičara Konstantina Sivkova, koji je pozvao na instaliranje ruskih vojnih baza po Srbiji, "pošto bi to ojačalo suverenitet te zemlje“.
Ipak, predsednik Narodne skupštine Nebojša Stefanović istakao je da Srbija, iako se priključila vojnom paktu Rusije, i dalje želi da ostane vojno neutralna.
Ciljevi ODBK-a su, prema osnivačkom aktu, „održavanje mira, međunarodne i regionalne bezbednosti i stabilnosti, zaštita na kolektivnoj osnovi nezavisnosti, teritorijalne celovitosti i suvereniteta zemalja članica“. U to se ubraja zaštita teritorijalno-ekonomskog prostora članica i suprotstavljanje međunarodnom terorizmu, borba protiv trgovine drogom, ilegalnih migracija, organizovanog kriminala, kao i kolektivno reagovanje na vanredne situacije i humanitarne katastrofe.
"Vanblokovska politika" S obzirom na to da Srbija na simetričan način već duže vreme sarađuje i sa zapadnim vojnim savezom i učestvuje u Partnerstvu za mir, navodi Glas Rusije, opšte je mišljenje da čin pristupanja Srbije ODKB u svojstvu posmatrača ni na koji način nije u suprotnosti sa njenom dosadašnjom državnom neutralnošću, niti sa vanblokovskim karakterom njene spoljne politike.
