Slučaj stradanja Brisa Tatona je posle suđenja za ubistvo premijera Zorana Đinđića proces o kojem se najviše pisalo u štampi i govorilo na televiziji. Navijači optuženi da su 17. septembra 2009. godine tukli i ubili francuskog državljanina Brisa Tatona nakon mnogo buke u javnosti osuđeni su na ukupno 240 godina zatvora. Apelacioni sud umanjio je kazne za više od pola (123). Odbrana okrivljenih došla je do novih dokaza i svedoka i prošle nedelje Apelacioni sud u Beogradu usvojio je žalbe branilaca okrivljenih Grković Ivana i Puzigaće Dejana da sud uzme u obzir Predlog branilaca, nove dokaze i okolnosti i da se proces ponovi.
Advokat Zora Dobričanin Nikodinović, branilac osuđenog navijača Ivana Grkovića (apsolvent prava) u intervjuu koji je delimično objavljen u Nedeljniku, a Trojka prenosi u celosti, kaže da je proces za ubistvo Brisa Tatona bio više politički, nego sudski, i da je apsolutno pravni "non sens" da je ”događaj od 17. septembra 2009. na Obilićevom vencu nakon kojeg je usledila smrt Brisa Tatona kvalifikovan kao teško ubistvo”.
Prenosimo kompletan intervju:
Kažete da smrt Brisa Tatona ne može da bude teško ubistvo, a javnost je gledala jezive slike i snimak nesrećnog mladića samo dan pre nego što će da izdahne na Kliničkom centru od posledica teških batina?
- Samo nemojte o tim snimcima, to je vrlo sporno, nikad nije utvrđeno ko je ispod tog ćebeta koje se vidi na snimcima, a to je jedan od primera pritisaka i spinovanja. Slažem se da je svaka smrt bilo kog mladog čoveka strašna, pogotovo ako je nastala kao posledica bilo kakvog nasilja, ali smrt Brisa Tatona pravno ne može da se u odnosu na osuđene navijače kvalifikuje kao teško ubistvo, pa čak ni kao teška telesna povreda kvalifikovana smrću jer, nema dokaza da su ga oni tukli i da je Bris Taton umro od posledica batina. Nema dokaza da je prebiijen i bačen sa stepeništa na Obilićevom vencu kako to piše u presudi, nema dokaza čak da ga je bilo ko od osuđenih za ubistvo uopšte dodirnuo! Sud nije uzeo u obzir nalaz eminentnog profesora sudske medicine, koji je dao na zahtev odbrane, a iz koga jasno proizilazi da su sve povrede Brisa Tatona mogle nastati kao posledica pada. I kako kada nema dokaza da je bilo ko od okrivljenih tukao, pipnuo Brisa Tatona može da se govori o teškom ubistvu? Zbog toga se ja od samog početka ne slažem niti ću se ikada složiti sa ovakvom kvalifikacijom, a kamoli sa presudama. I ovako umanjene, kazne su drakonske... bez dokaza.To nije zabeleženo u Evropi.
Kako sada „nisu ga ni pipnuli“? Svi znamo da je Bris Taton nastradao u tuči navijača Partizana i Tuluza pre utakmice?
- Dobro ste rekli „u tuči“, zašto to nije kvalifikovano onda baš kao krivično delo učestvovanje u tuči!? Ali ko je učestvovao, da li je bilo više grupa, na koji način su okrivljeni učestovali u tom sukobu, to su pitanja na koja presuda nije dala odgovor, a mi pokušavamo da damo odgovore od trenutka kada se to dogodilo i kada su ovi momci uhapšeni i osumnjičeni da su oni ubili Brisa Tatona, a nisu. Postoje dokazi koji govore sasvim suprotno od onoga što sud tvrdi u presudi i što se sve vreme prezentuje javnosti. Neki od optuženih jesu preduzeli neke radnje izvršenja nekih krivičnih dela, ali mnogo, mnogo blažih od onih koje im se stavljaja na teret i kazne za ta dela su već odležali! Ali, neki su potpuno nevini. Stefan Veličković je primer čak i da ne morate da se nađete „na pogrešnom mestu u pogrešno vreme“ da bi ste bili osuđeni . On prema svim dokazima nije čak ni bio na mestu gde se tuča dešavala već kod Doma omladine. On ima nepobitan alibi, prekršajnu prijavu i svedočenje policajca saobraćajca koji mu je u trenutku događaja na Obilićevom vencu pisao kaznu za saobraćajni prekršaj kod Doma omladine. Alibi potvrđuju i video zapisi i telefonska komunikacija. On je osuđen najpre na 12, a onda mu je kazna smanjena na 7 godina. To je isto toliko strašno koliko i smrt Brisa Tatona – dečko sa alibijem o nevinosti, nalazi se već gotovo 4 godine u zatvoru. On nije moj klijent, ali na žalost njegov advokat i moj dragi kolega Slobodan Batričević, preminuo je ubrzo nakon sednice na kojoj se odlučivalo o žalbama. Moj klijent Grković je iz podnožja stepeništa video Tatona kako pada sa ograde Platoa, pa je sve jedno osuđen da ga je zajedno sa ostalima bacio sa stepeništa...
Dakle vi niste zadovoljni time što su prvobitne kazne prepolovljene?
- Niko ko se rukovodi pravom ne može da bude zadovoljan! Čime da buudem zadovoljna, kako da budem zadovoljna, kad pravda nije zadovoljena? Pa, spinovanjem u javnosti, pritiscima i političkim izjavama 240 godina mladosti je uništeno bez dokaza o krivici! To što su kasnije nekima kazne smanjene npr. mom klijentu Ivanu Grkoviću, sa 30 na 13, to nije nikakva uteha. Znate li kakve su posledice takve kvalifikacije, pritisaka i spinovanja? On je apsolvent prava, a iz Zabele mu ne dozvoljavaju da polaže ispite, što je njegovo zakonsko pravo, jer je, kako su mu rekli, u pitanju takvo krivično delo i zato što je slučaj bio eksponiran u javnosti. Čak i da sutra ovi okrivljeni budu pomilovani i pušteni na slobodu ja neću biti zadovoljna sve dok u presudi piše da su počinili ubistvo i to teško. Boriću se za istinu i sudsku istinu sve dok se ljaga o teškomn ubistvu francuskog navijača ne spere sa ovih osuđenih mladića, njihovih porodica, Beograda i Srbije. Ne znam kome je to trebalo?
Šta znači ovo poslednjje, da je sada Apelacioni sud naložio da Viši sud u Beogradu izvrši „izviđaj povodom novih dokaza koje je odbrana podnela u zahtevu za ponavljanje postupka“. Koliko smo mi razumeli to je bitan preokret u čitavom slučaju?
- To je zaparavo nalog da se otvori “istraga“ povodom dokaza koje je odbrana predložila. Ovo praktično znači da su otvorena vrata nade i da su one prvobitne nezakonite presude „načete“ i sve što je utvrđeno i u prvostepenoj i u drugostepenoj presudi je pod znakom pitanja. Ovaj nalog Apelacionog suda da se ispitaju novi dokazi jeste preokret i velika nada... ali ima tu još mnogo muke.Sada ste praktično rekli da su presude za smrt Brisa Tatona donete na nezakonit način. To su ozbiljne optužbe za one koji su tako presudili?
- Nisu to nikakve optužbe, to su činjenice! Nemam nameru nikog da optužujem, ja samo iznosim činjenice, a ako su činjeniice otpužujućeg karaktera, neka to cene oni čiji je to posao. Jedno sigurno znam, a to je da će ovaj predmet ući u istoriju, što nas sve još više obavezuje da presude u njemu ne budu rezultat nečijih interesa i određenog političkog trenutka, već rezultat i oličenje vladavine prava.
Govorite o pritiscima koji su vršeni kada je ovaj slučaj u pitanju. Pretpostavljam da mislite na pritiske na sud. Ko je vršio pritiske i na koji način?
- Da, svi smo svedoci da su vršeni strahoviti pritisci na sud i pritiske su vršili mnogi političari, predstavnici vlasti i politikanti koji smatraju da su pozvani da se za sve pitaju, pa su komentarisali ovaj sudski proces zarad jeftinih političkih poena ili da bi podišli ko zna kome. Svi oni su zahtevali, a mnogi su i obećavali najstrože kazne, a što su mediji prenosili – da li je i šta bilo iza zatvorenih vrata i na vrućim linijama, to tek pretpostavljamo?! A o patetici i jeftinoj demagogiji neću ni da govorim, muka mi je. Pregledajte snimke iz vaših arhiva. Ponavljam, od smrti mladog čoveka meni je strašnije to manipulisanje javnošću, dokazima i sakupljanje jeftinih poena na njegovoj smrti. Smrt ovog mladića zaslužuje da se provere sve činjenice, utvrdi cela istina, a ne da se zatrpa nezakonitim stolećima robije drugih mladića. Slučaj mora da se rasvetli do detalja, a ne samo da se „reši“ i skine sa spiska nerešenih predmeta!
Dobro, a otkud sada novi dokazi i novi svedoci? Kako ste tek sada saznali za svedoke?
- Nije to tek sada. Kad smo saznali da postoje, mi smo zatražili da se oni saslušaju. Sud nije saslušao ženu koja je zvala Htinu pomoć kada je Taton pao preko ograde, koja je to videla i videla da ga neko nije bacio. Čim smo saznali za ovu svedokinju mi smo je predložili i uz žalbu dostavili audio zapis poziva koji je ona uputila. Do toga je odbrana došla tako što smo po Zakonu o dostupnosti informacijama od javnog značaja tražili pozive Hitnoj pomoći. Iz dobijenih dokaza je nedvosmisleno da ona kaže: „Molim Vas Obilićev venac kod garaže, dečko je pao sa zida, sa 20 metara... ja sam to videla,... požurite...“ U onoj presudi kojim su prepolovljene kazne samo piše da smo predložili novi dokaz, ali ne i kakav je njegov sadržaj, niti kako je ocenjen. Zato je sad prilika da bude ocenjen. Za ovog drugog svedoka, radnika obezbeđenja garaže, koji je prvi prišao Brisu Tatonu nakon njegovog pada saznali smo da postoji, takođe nakon presude, tako što je on prepoznao mog kolegu advokata Svetu Vujačića, prišao mu i pitao ga „Zašto nisam pozvan na sud kada sam dao izjavu u policiji“? Do tog trenutka nismo znali da postoji, jer nema njegove izjave u sudskim spisima. Čovek je bio i sam iznenađen zašto nikada nije pozvan na sud kao svedok, kada je nakon događaja kao neposredni očevidac dao izjavu policiji. Utvrdili smo da je to tačno, a kolega je dobio i njegovu izjavu overenu pred sudskim overiteljem. Osim toga predložili smo da se izvedu i neki drugi dokazi, nalazi veštaka sudske medicine, koje smo već ranije predlagali a koje zajedno sa ovim novim svedocima mogu dovesti do oslobađanja ili do znatno blažeg kažnjavanja.
Šta piše u tim nalazima?
- To su nalazi veštaka sudske medicine, dati na zahtev odbrane kao primedbe na nalaze sudskih veštaka koje je odredio sud. Akademik profesor dr Dušan Dunjić (veštačio u slučaju premijera) navodi između ostalog da su povrede Brisa Tatona mogle nastati kao posledica pada sa Platoa, a dr Goran Panić navodi, između ostalog ono što je za nas najindikativnije, da u lečenju nije primenjen adekvatan redosled medicinskih postupanja.
Da li to hoćete da kažete da je i tom smislu sudskog veštačenja postojala opstrukcija u ovom slučaju?
- U ovom slučaju je unapred doneta presuda da su krivi svi oni koji su uhapšeni. Portparol Tužilaštva je dan nakon Tatonove smrti, 30. septembra 2009. u televizijskoj emisiji rekao da su „... ubice Brisa Tatona individualno određene i da su to lica protiv kojih je pokrenut istražni postupak“, šta reći dalje o narušavanju prezumpcije nevinosti, iz ovog proizilazi da je sve dalje bila samo farsa i zadovoljavanje forme!? Da li je to opstrukcija, pritisak, nezainteresovanost da se utvrde činjenice, ili nešto drugo ne znam, ali znam da ne valja to što je rađeno. Čak je jedan francuski novinar rekao o slučaju Bris Taton „da se sa istragim stalo nakon podnošenja krivične prijave“ i da je tada sve završeno, a a da su oni bili iznenađeni kaznama.
Da li ovaj preokret u slučaju Bris Taton ima veze sa promenom vlasti?
- Imajući u vidu atmosferu koja je u zemlji i u sudnici vladala prilikom suđenja čiji je rezultat bilo 240 godina robije bez dokaza, jasno je da sud nije mogao biti slobodan od spoljnih uticaja. Osećao se pritisak i strah i u vazduhu i u ponašanju svih učesnika uključujući čak i administrativno-tehničko osoblje! Inače, kao što nisam volela to što su se mnogi političari za vreme bivše vlasti mešali u ovaj slučaj, ne bih volela to ni sada. Ipak, moramo konstatovati da je ovo bilo političko suđenje iako su politička suđenja negacija demokratije. Moja želja je da se suđenje ponavi i da to bude sudska, a ne politička odluka. Zadatak politike je da prepozna probleme i obezbedi uslove za poboljšanje kvaliteta i dostupnosti pravde građanima, a ne da se meša ili da pokušava da se meša u sudske odluke, što je, utiska sam, u prethodnom periodu bila praksa. Sve što se dešavalo u ovom predmetu oličenje je teško izlečivih boljki srpskog pravosuđa, a to su zavisnost i pristrasnost koji za rezultat imaju nepravdu. Srećom, nove strukture u Ministarstvu prave su dijagnostikovale te bolesti, konstatovale da je hitno potrebno lečenje, pa su kao ciljeve nove Nacionalne strategije postavili i Nezavisnost i Nepristrasnost pravosuđa i utvrdili načine za ostvarivanje tih ciljeva. Možda ova odluka Apelacionog suda znači da je pravosuđe počelo da diše i da se oslobađa baš po tendencijama nove Strategije za reformu pravosuđa? Ranije su svi samo govorili da žele da pravosuđe bude nezavisno, a u stvari su želeli i trudili se da bude zavisno i to baš od njih. Nadam se da se stvari menjaju, u interesu pravde, mada znam da je to spor proces...