Hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač oslobođeni su skoro svih tačaka optužbe, a Žalbeno veće Haškog tribunala predložilo je momentalno puštanje na slobodu. Ovom odlukom zločini u "Oluji" u kojima je pobijeno ili nestalo skoro 700 civila, proterano više od 200.000 ljudi, a uništeno i spaljeno više desetina hiljada kuća i drugih objekata, ostaju bez ijedne okrivljujuće presude.
Gotovina i Markač su tako oslobođeni za progon, deportaciji, ubistva, nepostupanje, zločine protiv čovečnosti, pljačku javne i privatne imovine, kršenje zakona i običaja ratovanja, te im se izriče oslobađajuća presuda po svim tačkama optužnice osim treće tačke. Ta treća tačka odnosi se na to da je Gotovina znao za kaznena dela koja su počinjena i da je ta dela trebalo da istraži, što je Gotovina, prema Raspravnom veću, propustio da učini. Kada je reč o Markaču, Žalbeno veće je prihvatilo zaključek raspravnog veća da je Markač svojim propustom da istraži zločine specijalne policije stvorio atmosferu nekažnjivosti, što je pripadnike specijalne policije podstaklo na ratne zločine. Nakon čitanja prvostepene presude, žalbe hrvatskih generala i zaključaka Žalbenog veća, predsedavajući sudija Teodor Meron je optuženima saopštio da su oslobođeni skoro svih tačaka optužnice.
Podsetimo, Gotovina i Markač su u prvostepenoj presudi osuđeni za progone, deportacije, nečovečno postupanje, ubistva, pljačku javne i privatne imovine i bezobzirno razaranje gradova i sela Srba za vreme i posle "Oluje". Gotovina je u prvostepenom postupku pred Haškim sudom 15. aprila 2011. godine osuđen na 24 godine zatvora, Markač na 18 godina, a preostali član hrvatske "trojke", general Ivan Čermak, oslobođen je krivice i Tužilaštvo na tu odluku nije uložilo žalbu. Gotovina je u vreme "Oluje" bio komandant Zbornog područja Split, a Markač Specijalne policije. Dokumentaciono informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba u "Oluji", od kojih 1.205 civila - 522 žene i 12 dece. U "Oluji" je s prostora Srpske Krajine proterano oko 220.000 ljudi.
Gotovina četiri godine bio u bekstvu
Suđenje za "Oluju" počelo je 11. marta 2008. zbog ratnih zločina u iz avgusta 1995. godine.Gotovinu je Haški tribunal optužio 2001, u bekstvu je bio do decembra 2005. kada je uhapšen u Španiji i prebačen u pritvor Tribunala u Sheveningenu. Optužnica protiv Čermaka i Markača podignuta je 2004. i oni su se dobrovoljno predali Tribunalu, potom i pušteni na privremenu slobodu do početka suđenja. Izvođenje dokaza na suđenju završeno je 11. juna 2010. godine, završne reči strane su održale krajem avgusta, odnosno početkom septembra 2010, a tokom 303 radna dana iskaz je dao 81 svedok optužbe, dok je u odbranu optuženih generala svedočilo 57 osoba. Prema prvostepenoj presudi iz aprila 2001. Gotovina, koji je zapovedao "Olujom", i Markač kao komandant specijalne policije bili su članovi udruženog zločinačkog poduhvata koji je predvodio tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman.
Optuženi za proterivanje srpskog stanovništva
Cilj je, prema navodu optužnice, bilo proterivanje sprskog stanovništva iz Kninske krajine - Gotovina i Markač proglašeni su tada krivim za progon, deportaciju, pljačku, ubistva, bezobzirno uništavanje, nehumana dela i okrutni tretman srpskog stanovništva u Krajini od početka avgusta do kraja septembra 1995. godine. General Gotovina je, prema toj presudi, naredio nezakonito granatiranje Knina i drugih gradova u Krajini i ništa nije učinio da spreči i kazni zločine svojih podređenih nad srpskim stanovništvom. Gotovina i Markač su na prvostepenu presudu uložili žalbe. Njihove odbrane podnele su tokom prošle i ove godine nekoliko zahteva da se u žalbenom delu postupka uvede oko 30 novih dokaza, među kojima su bili i zapisnici sednica Vrhovnog saveta odbrane koje su se održavale u Beogradu za vreme Oluje, američka diplomatska beleška objavljena na Vikiliksu i ekspertski izveštaji američkih oficira.
Čitanjem nepravosnažne presude i određivanjem rasporeda istupanja odbrana konferencija Žalbenog veća je počela 14. maja ove godine. Žalbeno veće je 21. jula zatražilo od Tužilaštva da razradi svoje teze o krivici po alternativnim oblicima odgovornosti Gotovine i Markača. Veće je 2. oktobra ove godine odbilo da razmatra nove dokaze koje je tokom žalbenog postupka predlagala odbrana optuženih hrvatskih generala. Odbrane su u avgustu ove godine posebnim aktom osporavale i nadležnost Žalbenog veća za razmatranje pitanja alternativne krivice dvojice generala, jer je reč o pitanju koje nije predmet žalbenog postupka. Haško tužilaštvo je poručilo tada da prvostepena presuda kojom su osuđeni kao članovi udruženog zločinačkog poduhvata daje osnova za proglašenje njihove krivice i kao pomagača u tom poduhvatu, kao i za proglašenje njihove krivice po komandnoj odgovornosti za zločine koji su usledili tokom dva meseca nakon Oluje. Odbrana je tvrdila suprotno, odnosno da nepravosnažna presuda ne daje nikakav osnov žalbenom veću da donese osuđujuću presudu.
U Hrvatskoj organizovana bdenja za generale
Cela Hrvatska od jutros očekuje konačne presude Haškog tribunala za dvojicu hrvatskih generala. Veteranska udruženja uz podršku gradskih vlasti Zagreba i više gradova i mesta u Hrvatskoj organizovala su praćenje direktnog TV prenosa izricanja presude, a brojni pravnici, političari, veteranski aktivisti i građani u uličnim anketama izrazili su očekivanje da će im kazne biti bitno smanjene ili će biti čak i oslobođeni. Sinoć i noćas organizovani su verski obredi i bdenja u znak podrške generalima, tako da je zagrebačka katedrala bila puna političara, uključujući i gradonačelnika Milana Bandića. Kako piše Jutarnji list, hrvatski ministar odbrane Ante Kotromanović krenuo je vladinim avionom po oslobođene generale u Hag.
izvor: B92
