Agroekonomista Miladin Ševarlić smatra da Srbija treba da veću pažnju posveti zaštiti stanovništva od genetski modifikovane hrane (GMO) i navodi da bi posledice po ljude od ovakve ishrane mogle da budu kao i kod eksperimentalnih životinja.

U tom slučaju bismo za tri ili četiri generacije nestali.

Zahtev Amerike da Srbija izmenom Zakona o GMO skine rampu sa njihovog uvoza, uzgoja, prerade i prometa, po mišljenju ovog profesora očigledna je pretnja jer se time ne uslovljava samo podrška SAD Beogradu za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), već se u istom paketu šalje i poruka da će se bilateralni odnosi Srbije i SAD pogoršati ukoliko se zahtevi Vašingtona zbog interesa njihovih biotehnoloških kompanija ne ispoštuju.

Problem je tim veći, smatra on, jer je ovo udarac na poslednji element srpske održivosti. Na poljoprivredu.

- Zašto bismo mi gledali ekonomske interese multinacionalnih kompanija SAD? Na kraju, te kompanije ne dozvoljavaju da se proizvodi dobijeni na bazi GMO obeleže, pa samim tim izazivaju opravdanu sumnju u bezbednost hrane koju proizvode. Osim toga, obaveze u slučaju da dođe do štetnih posledica korišćenjem ove hrane, niko ne prihvata. Zato ja tražim od moje države da me zaštiti - zahteva profesor Ševarlić.

On navodi da svi rezultati eksperimentalnih istraživanja ukazuju na to da pokusne životinje pokazuju velika oštećenja, uključujući tumore i besplodnost u trećoj i četvrtoj generaciji.

- Projektovano na ljudski vek to je između 80 i 150 godina. Ko preživi, pričaće - upozorava Ševarlić.

On navodi da je Švajcarska, na primer, stavila moratorijum na raspravu o GMO do 2017. godine i podseća da je Bugarska koja ječlanica EU "najpre dozvolila, a zatim pod pritiskom javnosti posle ulaska u EU zabranila uzgoj GMO".