Bivši ministar i lider URS Mlađan Dinkić je 4 sata saslušavan u policiji zbog preispitivanja zloupotreba u Nacionalnoj štedionici, saznaje B92.
Dinkić je u Upravu kriminalističke policije pozvan u svojstvu građanina.
Razgovor je na osnovu zakonskog propisa trajao četiri sata, a Dinkić je posle togao izašao raspoložen i zadovoljan što je kako je rekao "najzad imao priliku da objasni sve u vezi sa Nacionalnom štedionicom i skine ljagu sa svog imena".
Dinkić je novinarima rekao da je četiri sata u policiji davao iskaz u svojstvu građanina i svedoka, jer je u vreme reforme bankarskog sistema bio guverner Narodne banke Srbije .
"Više od 4 sata sam na moje insistiranje objašnjavao šta se dogodilo sa Nacionalnom Štedionicom i objasnio da je ta banka u kratkom roku isplatila staru deviznu štednju koja je bila zarobljena u državnim bankama, a zatim da smo uspeli da prodamo Nacionalnu štedionicu i zaradimo za našu državu 7 i po puta novca više nego što je država u nju uložila".
Kaže da je policija s njim obavila razgovor u okviru ispitivanja 24 sumnjive privatizacije, među kojima se nalazi i Štedionica i podsetio i da je još pre rekonstrukcije vlade od Aleksandra Vučića i Ivice Dačića tražio da se slučaj Štedionice potpuno rasvetli i da se sad nada da će to biti ipak ubrzo urađeno.
"Siguran sam da će ovaj slučaj za mene biti pozitivno rešen. Imam potpuno čistu savest", rekao je Dinkić i dodao da mu je drago da je razgovor obavljen sada kad nije u vlasti.
Pored Dinkića, danas su izjave o ovom slučaju trebalo da daju i Vladimir Ilić, član URS-a, i Vesna Arsić, nekadašnja najbliža Dinkićeva saradnica u ministarstvu finansija. Ilić je međutim u kratkoj izjavi Tanjugu rekao da je u Azerbejdžanu gde sa još nekoliko poslanika prati predsedničkih izbora u toj zemlji.
Podsetimo da se Insajder B92 još 2007. godine u serijalu "Državna pljačka države" bavio problemima u vezi sa privatizacijom Nacionalne štedionice.
Takođe je Savet za borbu protiv korupcije Verice Barać ukazivao na sporne stvari u vezi sa tom prodajom.
Savet je decembra 2004. godine Vladi Srbije uputio izveštaj u kojem analizira strukturu vlasništva Nacionalne štedionice, navodi privilegije koje joj je država dodelila i vladi ukazuje na korake koji su potrebni kako bi se zakonskim putem utvrdilo da li je bilo kršenja propisa u bankarskim poslovima i da li je pritom bilo korupcije među visokim državnim funkcionerima.
2005. godine je prema saznanjima B92 specijalno tužilaštvo radilo na slučaju Nacionalna štedionica kada je Dinkić, u to vreme ministar finansija, tvrdio da je to izmišljena afera.
Dinkić je to ponovio više puta kao i nedavno kada je još bio ministar finansija i privrede. Izjavio je da ne snosi "apsolutno nikakvu odgovornost" za prodaju Štedionice, jer je tada bio u opoziciji, već da je odgovornost za dokapitalizaciju državih banaka u isključivoj nadležnosti ministra finansija, što je tada bio Božidar Đelić.
Demokrate su međutim uzvratile da je je "Štedionica Dinkićevo delo", da su DS i Đelić branili državni interes u tom slučaju.
Dinkić je za list Informer od ponedeljka rekao da jedva čeka saslušanje. "Krajnje je vreme da se konačno odbace sve laži koje su moji politički protivnici plasirali u medijima o meni u vezi s tim. Štedionica je bila jedan od najboljih državnih projekata na kome je Srbija zaradila sedam puta više nego što je uložila", rekao je Dinkić. Šta je sporno u slučaju Nacionalna štedionica
Prema izveštaju Saveta za brobu protiv korupcije iz 2004. godine sporno je to što je Nacionalna štedionica kao privatna banka napravljena uz veliku pomoć države. Dodeljene su joj filijale tadašnje Službe platnog prometa (SDK-a) čije je radnike godinu dana plaćala država.
Dobila je posao isplatu stare devizne štednje - posle gašenja četiri velike banke, ideja države bila je da se osnuje jedna nova banka koja će isplaćivati 4,2 milijarde evra stare štednje koja jekonvertovana u obveznice.
Na početku država je bila većinski vlasnik sa više od 60 odsto akcija, da bi zatim imala manjinski paket od 37 odsto pošto su privatni vlasnici u međuvremenu saproveli nekoliko dokapitalizacija tako da je državni udeo opadao.
Većinski vlasnik Nacionalne štedionice 2005. godine sa 62,3 odsto akcija postala je EFG Eurobank grup, kojoj su privatni vlasnici prodali svoje akcije. Među vlasnicima Nacionalne štedionice koji su EFG grupi prodali svoj udeo su bila i preduzeća Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića, koja su bila najveći pojedinačni vlasnici akcija.
Država je tada odbila da proda svoje akcije iako je bila ponuđena cena čak pet puta veća od knjigovodstvene vrednosti, a ministar Dinkić je tada objasnio da državi sada nije neophodan taj novac, jer ima suficit u budžetu.
2006. godine predstavnici Vlade Srbije i Eurobanke EFG potpisali su ugovor o kupoprodaji preostalih 37,7 odsto državnog paketa akcija u Nacionalnoj štedionici.
