Rešenje po kojem bi deca od 15 godine mogla da idu na hirurške intervencije bez odobrenja roditelja, već je podelilo javnost, a da li će i poslanike – znaće se od ponedeljka, kada će Zakon o pravima pacijenata ući u skupštinsku raspravu, piše Politika.
Stručnjaci različito gledaju na ovu novinu. Pedijatar Verica Zeljić iz Školskog dispanzera beogradskog Doma zdravlja „Vračar” smatra da poslanici neće pogrešiti ako usvoje zakon.
– Ovo je u svetu uobičajeno rešenje. Kod nas se ovakva uredba u zakonu u ovom času ne donosi zbog onih roditelja koji redovno dolaze sa svojom decom kod lekara i drže ih kao „malo vode na dlanu”. Ovo je rešenje koje treba da pomogne onim adolescentima koji imaju problem u svojoj porodici i ne mogu roditeljima da povere svoju intimu, a da to ne donese posledice. Ovakvo rešenje bi trebalo da „otvori vrata” lekarima da pomognu i zbrinu onu decu koja ne žele da svoje intimne probleme dele sa roditeljima zbog socijalnih ili drugih problema – kaže doktorka Zeljić koja već 33 godina brine o zdravlju školaraca od upisa u školu do 19. godine.
Ona dodaje da će sa devojkom, koja na primer ima neželjenu trudnoću svaki pedijatar prvo popričati, onda je usmeriti ka drugim specijalistima i načinima kako da reši problem.
– Nije reč o tome da će dete doći samostalno kod lekara, jer ima kijavicu, a majka to ne zna nego o situacijama kada je devojčica uletela u maloletničku trudnoću. Znači da je izostao savet majke kako da se štiti od neželjene trudnoće. Pedijatar treba da takvu mladu osobu obavesti o važnosti podrške roditelja ili prijatelja – ističe ova lekarka.
Doktorka Zeljić smatra da je suvišna briga da će ovo rešenje otvoriti put ka neracionalnim željama nepunoletnih devojčica za estetskim zahvatima, jer kako kaže kratko „svi će ih odbiti, dok ne budu napunili 18 godinu”.
Takođe. smatra da je sa 15 godina mala verovatnoća da će neka devojčica obezbediti 2.000 evra za estetsku ugradnju silikona ili nešto drugo.
Nažalost, stručnjaci za estetsku hirurgiju imaju drugačije mišljenje i – iskustvo.
– Istina je da nam dolaze devojčice već sa 15, 16 ili 17 godina i traže ugradnju silikona ili druge estetske intervencije. Međutim, uvek tražimo ličnu kartu i utvrđujemo punoletstvo. Imali smo situaciju da smo uradili povećanje grudi devojci za 18. rođendan, što su joj roditelji poklonili, ali tada je tražen njihov pristanak. Bilo je pokušaja da se i pre punoletstva urade neke intervencije, podmetanja tuđih ličnih karata, ali smo u našoj bolnici svi vrlo oprezni: naš tim čine žene i same smo roditelji i apsolutni smo protivnici ovakvog rešenja – kaže za Politiku Magdalena Krupež, specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije iz Specijalne bolnice „Orea”.
Ova doktorka kaže da bi se usvajanjem ove norme podsticalo i ranije stupanje u seksualne odnose, za čim sledi rizik neželjenih trudnoća
– Oni nisu sa 15 godina zreli za takve samostalne odluke. Ne znaju ni koju školu žele da upišu, a znaju da su im potrebni silikoni. Do 18 godine ne mogu sami da kupe alkohol ili cigarete, a sa druge strane se donosi odluka koja im omogućava da odluče o nečemu što nosi trajne posledice – kaže dr Krupež.
Psiholog Snežana Adašević-Petrović iz savetovališta „Psihološki krugovi”, smatra da ova odredba u zakonu nije dobra, mada ostavlja mogućnost da adolescent i pre 18 godine može da donese samostalnu odluku da sam poseti psihologa ili ode na pregled kod ginekologa, ako ne žele tu vrstu intime da dele sa roditeljima. Međutim o svemu drugom pogotovo kada je reč o ozbiljnim hirurškim intervencije, po mišljenju naše sagovornice, deca ne mogu da odlučuju sama.
– Mislim da ni devojka sa 15 godina ne može sama da odlučuje o abortusu da roditelji o tome ne znaju. To govori o narušenom odnosu tog deteta sa roditeljima. Onim adolescentima koji ne mogu da se obrate roditeljima zbog nekih zdravstvenih problema, moramo prvo kroz sistem obezbediti dostupna razna savetovališta, „otvorena vrta”, pa tek onda usvajati ovakve odredbe. U ovom času nisam sigurna da takva mreža kod nas postoji, pa ceo teret odluke prebacujemo na lekare. Ovo jeste rešenje iz Evropske unije, ali kod njih je sistem zdravstvene zaštite potpuno drugačije organizovan. Preslikavamo zakon direktno, a ne vodimo računa u kojim se društvenim okolnostima nalazimo – kaže Adašević-Petrović.
