Država će zbog restriktivnog budžeta za nauku početi da štedi na pojedinim aktivnostima naučnika poput štampanja monografija, putovanja i naučnih skupova, piše Blic.

Novca nema ni za troškove novih objekata, a istraživači upozoravaju da stanje u nauci nikada nije bilo lošije.

Evropska investiciona banka zapretila je zamrzavanjem novca za neke od projekata u nauci koje finansira, jer kasne ili su loše urađeni.

To je poslednji u nizu problema koji se u našoj nauci gomilaju od početka godine.

Prvo se zbog manje novca u budžetu kasnilo s uplatom godišnje članarine u CERN-u, pa sa novcem za ovogodišnje naučne projekte, a onda je bio blokiran i pristup „Oksford juniversiti presu“, jednoj od najuticajnijih elektronskih baza naučnih časopisa, jer nije bila plaćena članarina.

Pojedini projekti poput naučno-tehnološkog parka „Zvezdara” i izgradnje stanova za naučnike, probili su rokove izgradnje i otvaranja.

Zbog toga je, kako tvrde izvori „Blica”, Evropska investiciona banka koja je dala kredit za pojedine projekte zapretila zamrzavanjem sredstava do daljnjeg.

- Da je Vlada pokrenula NTP „Zvezdaru”, premijer bi imao šta da ponudi investitorima iz Silicijumske doline koje je pozvao. Ovako, sve ostaje na praznim parolama. Investicije u naučnu infrastrukturu su obustavljene, mada su sredstva odavno obezbeđena. To je ogromna šteta za našu zemlju - kaže Božidar Đelić, nekadašnji ministar za nauku.

Najveći broj razvijenih zemalja u krizi takođe je stegao kaiš, ali su povećali ulaganje u nauku i obrazovanje, jer znaju da je to dugoročni izlaz iz krize.

Kod nas to kao da niko ne razume, pa se uvek režu budžeti za istraživanja i tehnološki razvoj.

Problemima u funkcionisanju nauke prilazi se populistički i neselektivno. Srbija ima previše profesionalnih istraživača u odnosu na produkciju rezultata. Taj problem postoji odavno i posledica je snižavanja kriterijuma u dodeli naučnih zvanja.

Uprkos svim problemima, naša nauka je načinila veliki iskorak.

Srbija se diči s 12.000 istraživača, a samo u 2012. broj naučnih radova dostigao je 5.356, hiljadu više nego 2011.

Beogradski univerzitet je uvršćen na Šangajsku listu 500 odabranih univerziteta. Međutim, iako je broj istraživača porastao, budžet je ostao isti.