U susret proslavi 100 godina od Sarajevskog atentata najpoznatiji britanski istoričar ser Maks Hejstings, autor bestselera "Pakao", ispričao je za novi broj Nedeljnika kako svet gleda na nekadašnje glavne saveznike iz dva svetska rata.
- Upravo sam završio veliku knjigu o izbijanju rata i događajima koji su usledili. U toj knjizi sam mnogo prostora posvetio događajima u Srbiji, koji su često bili zanemareni od zapadnih istoričara. I dalje nisam ubeđen da je vlada u Beogradu bila deo zavere za ubistvo, kao što kažu neki moderni istoričari. Habzburška monarhija bila je nepravedna - ali i budalasta - što je na ubistvo Franca Ferdinanda odgovorila invazijom na Srbiju. Mnogo sam pisao o srpskim borbama 1914, jer malo ljudi u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama zna za njih, kao i za strašnu cenu koju je Srbija platila u ratu - kazao je Hejstings za Nedeljnik.
On smatra da se u Drugom svetskom ratu Jugoslavija ne bi sačuvala ratnih strahota i da nije bilo puča od 27. marta.
- Osim da je Jugoslavija dala Hitleru nepodeljenu podršku, on bi je napao u svakom slučaju, jer je bio odlučan da obezbedi balkansko krilo. Naravno, martovski puč ubrzao je nemačku akciju, ali sumnjam da je Jugoslavija mogla da ostane mimo rata, šta god da je njena vlada odlučila. Ona je, kao i mnoge druge, jednostavno bila zemlja na nemačkoj liniji vatre – navodi ovaj istoričar.
Draža ne bi pomogli ni Britanci
Takođe, Hejstings je uveren i da Draža Mihailović ne bi imao šanse za uspeh u unutrašnjim trvenjima u Jugoslaviji, čak i da su Britanci nastavili da ga pomažu.
- On je predstavljao konzervativne snage koje u tadašnjoj Istočnoj Evropi nisu imale uslove da uspeju. Ne smemo nikada da smetnemo s uma koliko je raširen u to vreme bio stav - čak i u Britaniji i Francuskoj, posebno među intelektualcima - da je socijalizam bio prirodna i prava sudbina za čovečanstvo - naveo je Hejstings.
I dalje bure baruta?
Čuveni istoričar, objašnjava kako je Srbija postala nepopularna na Zapadu uoči poslednjih sukoba na Balkanu, ali i podvlači da pitanja koja su dovela do ratova na Balkanu devedesetih godina nisu rešena, već samo zamrznuta.
- Balkan, sa svojim strastvenim mržnjama i tenzijama, uvek će biti u fokusu pažnje, jer uvek može ponovo da plane. Biće potrebno mnogo dobrih državnika da bi ljudi razumeli kako je cena oružanog konflikta prevelika da bi se opravdala nekom privremenom pobedom - objašnjava Hejstings.
