“Sajber komandni centar” SAD koji je osnovan nedavno saopštio je prošle nedelje da će formirati 13 timova programera i kompjuterskih eksperata kako bi odgovorili na sve učestalije hakerske napade iz Kine i Koreje.
Ti timovi imaće defanzivnu ulogu i biće pripojeni Državnoj bezbednosnoj agenciji (NSA), pa američka sekretarka za državnu bezbednost Denet Napolitano želi da sastavi svoju ekipu – 600 hakera koji će “igrati u odbrani”.
Njihov cilj neće biti napadi, već držanje hakera iz drugih zemalja na distanci. Za taj, manje atraktivan zadatak potrebna je sveža krv, a ona se traži po prvi put u srednjim školama.
- Moramo da im pokažemo koliko je to kul i uzbudljivo. Moramo da im pokažemo da je njihovo umeće važno i za javni sektor - kaže Ed Skudis, jedan od najvećih američkih stručnjaka za kompjutersku bezbednost.
Regrutacija se obavlja na prilično jednostavan način, u srednjim školama širom Amerike organizuju se takmičenja rađena po vojnim programima, tzv. “NetWars”, koji mladim kompjuterskim čarobnjacima pružaju osećaj kao da se takmiče u nekoj video igri.
Njihove rezultate, a naravno i ponašanje u takmičarskom okruženju, prate i agenti bezbednosnih agencija. Među kandidatima prednost imaju oni sa kočopernijim stavom.
- Volim da rastavljam stvari. Uvek hoću da znam kako mogu da nateram stvari da rade nešto drugo - kaže 18-godišnji Kolin Berman, koji sa drugom iz razreda Arlanom Jaskom beleži sjajne rezultate.
Amerikanci su deo inspiracije da školska takmičenja koriste na ovaj način dobili baš od konkurencije – iz Kine, gde vojska svakog proleća organizuje slične manifestacije na kojima najbolji postaju “nova generacija digitalnih ratnika”.
Deo razloga za “uzbunu” je i to što je Tana Dailina, jednog od pobednika niza školskih takmičenja 2005. godine, umesto tada nezainteresovane vlade SAD regrutovao neko drugi – ubrzo je uhvaćen nakon provale u sistem Pentagona i slanja nekih informacija na servere u Kini.
- Mi takve programe nismo imali u SAD, ništa nije postojalo. Niko ne uči ništa slično u školama. Ako ne rešimo taj problem, bićemo u velikom problemu - kaže Peler, koji je i direktor razvoja SANS-a, piše New York Times.
Učenici koji su se prijavili za ovaj program bili su oduševljeni činjenicoma da će konačno imati društvo u kome će moći da pričaju o onome što ih zanima, pogotovu akos euzmeu u obzir da klinci sa ovakvim interesovanjem nemaju puno prijatelja. Međutim iako sve izgleda savršeno, nisu baš svi odušeljeni radom na ovaj način.
- Problem kod rada za vladu je to što ćeš manje zaraditi, sve je sporije, sada se krešu budžeti, a i birokratija te koči na svakom koraku. Na kraju, ne možeš ni da pričaš mnogo o onome što radiš. Prosto, nije dovoljno zabavno - rekao je 17-godišnji Jaska i poslao jasan signal vlastima.
