Šta nas može bolje razvedriti od sunca i mora? Ali, da nam već prvog dana godišnjeg ne bi prisela ta lepota, neophodno je ne prepustiti sve prirodi. U suprotnom nam se može dogoditi da posledice lakomislenosti osetimo godinama kasnije.
Dermatolozi ističu - na sunce nikad bez zaštite jer koža pamti pa vrati.
Najgora posledica lakomislenog sunčanja je rak kože, melanom, jedna od najgorih zloćudnih bolesti. Ali, može doći i do drugih manje opasnih oštećenja kože i hiperpigmentacije, a ne treba zaboraviti ni na značajno povećanje bora zbog viška sunca.
Iako mnogo toga znamo o opasnostima i zaštiti od sunca, i dalje ima mitova koji se stalno ponavljaju kao istina, a Američko društvo za dermatologiju smatra da činjenicama treba razbiti šest najčešćih.
1. Mit: Preplanulost je u redu, samo treba paziti da se ne izgori.
Činjenica: Iako samo jedna opekotina može da udvostruči mogućnost za razvoj melanoma (najteži oblik raka kože), deca su u opasnosti čak i ako ne izgore. Stručnjaci ističu da se opasnost od raka kože povećava svakim izlaganjem suncu, pa čak i ako nema vidljivih opekotina.
Tvrde da svako tamnjenje znači da je koža zapravo oštećena.
2. Mit: Suncobran blokira sunce.
Činjenica: Istina je da suncobran može da nas zaštiti od sunca, ali ne u potpunosti.
Naime, pesak na plaži reflektuje, na primer, oko 17 posto UV zračenja pa treba biti oprezan i svakako se namazati kremama sa visokim faktorom zaštite, čak i kada sedimo ispod suncobrana ili u hladu nekog drveta.
3. Mit: Sunce ne može da dopre kroz prozore.
Činjenica: Istina je da staklo filtrira samo jednu vrstu zračenja, i to UVB zraka. Ali, UVA zraci prodiru i kroz staklo pa se i prilikom vožnje automobilom treba zaštititi. To je i razlog što odrasli neretko imaju više pegica na levoj strani tela koja je tokom vožnje automobila više izložena suncu. Preporuka je da se i pre duge vožnje automobilom zaštitimo zaštitnim kremama, i to ne samo lice već i ruke.
Takođe se preporučuje i da se kod kupovine automobila razmisli o zatamnjenim staklima koja četiri puta smanjuju opasnost od UVA zračenja.
4. Mit: Ako se previše mažemo kremama za zaštitu od sunca, nećemo dobiti dovoljno vitamina D.
Činjenica: Dobro je poznato da je sunce korisno upravo zbog vitamina D. Ali, da bismo dobili potrebnu količinu tog važnog vitamina, nisu potrebne velike količine UV zraka. Deo tog vitamina se dobija i iz hrane, poput mleka ili soka od pomorandže, uz minimalno izlaganje suncu. Čak i pored snažne zaštite kremama sunčevi zraci će i dalje prodirati u kožu, a to će biti sasvim dovoljno da telo proizvodi vitamin D.
5. Mit: Ako je tmurno i oblačno, nije potrebna zaštitna krema.
Činjenica: Naučnici tvrde da 80 posto sunčevih zraka može da prodre i kroz oblake pa onda ne treba da čudi što neki završe sa teškim opekotinama od sunca čak i kada je vreme oblačno. To važi i zimi na skijanju jer sneg dodatno reflektuje UV zrake.
6. Mit: Osamdeset posto oštećenja od sunca nastaje pre 18. godine. Činjenica: Nedavne studije su pokazale da do 18. godine sakupimo manje od 25 posto ukupnog izlaganja suncu tokom života, a sve ostalo kasnije, kada bi samo trebali da znamo da se štitimo od sunca. Drugim rečima, roditelji trče po plaži za decom, štite ih kremama, stavljaju kape na glavu, a premalo pažnje posvećuju svojoj zaštiti.
Svojim primerom roditelji treba da pokažu deci koliko je zaštita od sunca važna.
