Radno vreme našeg tela je 24 sata, sedam dana u nedelji, a produktivnost organa je zapanjujuća. Većinu tih životno važnih funkcija telo obavlja u tišini.Tako niste ni svesni da ste danas udahnuli 25.000 puta i trepnuli gotovo 15.000 puta, piše 24sata.hr a prenosi Novi magazin
Danas ste proizveli 260 milijardi crvenih krvnih zrnaca, vašim moždanim vijugama procirkulisalo je 20.000 misli, a srce je napravilo 100.000 otkucaja.
Za 24 sata regenerisala vam se četvrtina želudačne sluzokože i 0,03 odsto kostura. Možda je vojska vaših ćelija upravo danas dobila i bitku protiv raka za koju niste ni znali da se vodi.
Ljudsko telo sadrži bilione ćelija a veliki deo njih deli se svakog minuta. Svaki put kad se ćelija podeli, mora se kopirati 30.000 gena. Ako se ne dešava sve prema planu onda nastanu mutacije u genetskom materijalu, odnosno u DNK, a posledica može biti nastanak kancerogenih ćelija.
One se dalje nekontrolisano dele a mogu se udružiti i formirati tumor. Ali rizik od tog crnog scenarija smanjuje sofisticirani imuni sistem tela. On detektuje greške DNK koje potom popravljaju enzimi "lektori". Ako "lektori " zakažu u svom poslu, ćelije mogu i same otkriti da su "neispravne".
Suočena sa činjenicom da se može pretvoriti u opasnu kancerogenu vrstu, ćelije će aktivirati svoj sistem samouništenja i doslovno se ubiti kako bi spasila telo od raka.
Iako mislimo kako ga dobro poznajemo, ljudsko telo skriva još gomilu tajni.
Timovi stručnjaka stoga iz godine u godinu otkrivaju nove, zapanjujuće činjenice o tom preciznom i savršenom mehanizmu . Nakon ogrebotine sledi prava mala mobilizacija
Iz rane poteče krv, koja pomaže da se očisti rana a telo zatim, stvaranjem ugruška, zaustavlja krvarenje. Uđu li slučajno bakterije unutar stižu bela krvna zrnca, koja ih uništavaju. Mastociti potom oslobađaju histamin a on povećava protok krvi na tom mestu te je povređeno područje crveno i natečeno. Sve to pokreće vojsku ostalih ćelija .
Srce se prilagođava stilu života i raspoređuje krv
Svakog minuta srce kucne između 60 i 100 puta, što znači da u danu napravi oko 100.000 otkucaja a u prosečnom životu milijarde. Kroz mrežu od 160.000 kilometara različitih žila srce svaki dan pumpa oko 7.500 litara krvi. Uz to, srce se savršeno prilagođava stilu života. Kad mirujete, samo 15 odsto krvi odlazi u mišiće, a kad trčite, čak 60-70 odsto.
Bez pljuvačke nema ni reči
U danu proizvedemo oko šest šoljica pljuvačke. Bez dovoljno pljuvačke ne biste mogli progutati hranu niti osetiti ukus, pa ni oblikovati reči. Uz to, pljuvačka je i moćan borac protiv klica. Njeni enzimi čiste usnu šupljinu i sprečavaju upale.
U mozgu je svaki dan vrlo gust saobraćaj
Mozgom u danu prođe 20.000 misli. Čak 100 milijardi neurona, moždanih ćelija, svake sekunde razmeni od pet do 50 impulsa koji putuju brže od 435 km/h.
Unutrašnji toplomer, smešten u hipotalamusu, pravo je "čudo tehnike". I pri sasvim maloj promeni od 0,5 stepeni Celzijusa , telo uključuje zaštitni sistem i sužava krvne sudove ako je hladno ili ih širi ako je vruće.
U danu, dok smo budni, trepnemo oko 15.000 puta
Mišići koji pomeraju oči kako bi fokusirali pogled, u danu se pokreću oko 100.000 puta što je kao da "prepeešače" oko 80 kilometara . Kako bi zaštitili oko i njegovu površinu očistili od prašine, kapci u minuti trepnu oko 15 puta .
Želudac kontroliše kiselinu koja može da otopi metal
Sluznica želuca svakog dana obnavlja 25 odsto svoje površine. Tako se štiti od jake hlorovodonične kiseline u želucu. Ta kiselina pomaže razgradnju hrane jednako kao što deterdženti razgrađuju mrlje, a toliko je snažna da može razgraditi i metal. Kad se ne bi posve obnavljala svakih četiri, pet dana, ta bi je kiselina pojela.
Ma kakvi roboti - organizam se sam popravlja
Danas ste udahnuli 25.000 puta. Kada biste svesno morali toliko puta udahnuti u danu ne biste stigli ni raditi ni spavati. Pitate se zašto pluća moraju tako udarnički raditi. To je zato što vam, i kad mirujete, zbog metabolizma svakog minuta treba otprilike 200-300 ml kiseonika .
Pluća su savršeno dizajnirana da opskrbe telo potrebnim količinama kiseonika i da ga ujedno oslobode ugljen dioksida . To im uspeva jer sadrže oko 300.000.000 mikroskopski sitnih vazdušnih mehurića alveola a zato je i respiratorna površina pluća velika, poput polovine teniskog igrališta .
Za prenos dragocenog kiseonika do svake ćelije u telu zaslužna su crvena krvna zrnca. Samo jedna kapljica krvi sadrži milione tih važnih ćelija - transportera kojima crvenu boju daje protein hemoglobin. On ima zadivljujuću sposobnost da se može vezati i na ugljen dioksid i na kiseonik, pa od ćelija uzima ugljen dioksid, odnosi ga do pluća i istovari, a tamo preuzme novu pošiljku kiseonika .
Bubrezi su najsavršeniji sistem filtracije
Dnevno recirkuliše i očiste gotovo 190 litara krvi. To je gotovo tri puta više nego što stane u automobilski rezervoar goriva. Filtriranje krvi, regulisanje nivoa elektrolita i oslobađanje od otpada pacijentima koji su zbog slabe funkcije bubrega na dijalizi obavlja mašina. Bubrezi pomažu i održavanju količine vode .
Koža je stalno gradilište
Naša koža svaki dan sa sebe skine 50.000.000 mrtvih ćelija . To znači da odbacuje 30.000-40.000 odumrlih ćelija u minuti. Na svakom kvadratiću kože, površine 2,5 x 2,5 cm , čak je 650 žlezda znojnica i šest metara krvnih sudova.
Telo se samo čuva od gušenja hranom
Svaki dan dok jedete postoji rizik gušenja hranom. To se srećom ne dešava zbog savršenog refleksa gutanja. Svaki put kad jedete ili pijete, zadnji deo usne šupljine preuzima ulogu spasioca. Dok se vi pripremate da progutate zalogaj vaše meko nepce pomera se i zatvara nosnu šupljinu, a epiglotis, smešten u korenu jezika, pokriva dušnik kako hrana ne bi završila u plućima .
Za manje od deset godina izgradite novi kostur
Kosti, čvrste kao čelik a lake kao aluminijum, nisu tek beživotna armatura, nego živa tkiva koja se stalno obnavljaju i izgrađuju. Svake godine se obnovi oko 10 odsto kostura odraslog čoveka.
