U Bengalskom zalivu postoji grupa ostrva koji se nazivaju Andamani, a na jednom od njih, Severnom Sentinelu, nastanjen je domorodački narod koji živi bez bilo kakavog kontakt s spoljašnjim svetom.
Upravo iz tog razloga o Sentinelcima se ne zna puno, ali poznato je da je u pitanju narod sakupljača i lovaca, odnosno grupa ljudi koja se primarno bavi lovom, ribolovom i sakupljanjem plodova. Interesanto je i da ne postoje dokazi da ovi ljudi poznaju agrikulturne metode kao ni vatru.
Nepoznat jezik i broj
Jezik kojim ovi ljudi komuniciraju još uvek je nesvrstan, a nije tačno poznato ni koliko ima stanovnika ovog plemena. Procene idu od jedva 40-ak do 500 članova plemena koje boravi na 72 kvadratna kilometra ostrva.
Nije poznato ni kakve posedice na ovaj narod su ostavili veliki zemljotres 2004. godine i cunami koji je zatim usledio, jedino što je potvrđeno je da je bilo preživelih. Iz helikoptera je uočena nekolicina muškaraca koja je bacala kamenje i ispaljivala strele u smeru letelice kako bi se odbranila od nepoznatog predmeta u vazduhu.
Većina ovog ostrva je prekrivena šumom, a zapadne civilizacije su odustale od daljeg istraživanja zbog opasnih koralnih stena koji okružuju ostrvo. Za vreme ranijih poseta na ostrvu se susretalo sa grupama od 20 do 40 ljudi, ali gotovo je sigurno da su se neki od njih skrivali pa nije moguće odrediti tačan broj pripadnika plemena, iako se nagađa da su grupisani u dve do šest manjih grupa.
Često ih svrstavaju u negritose, etničku grupu u koju spadaju narodi nastanjeni u izolovane delove jugoistočne Azije. Njih karakterišu nizak rast, tamna koža i kovrdžava kosa. Nikad ni sa jednim pripadnikom Sentinelaca nije ostvaren blizak kontakt, piše Before It's News.
"Kontaktne ekspedicije" su završene tragično
Od 1967. godine pa nadalje indijske vlasti su pokušavale da stupe u kontakt sa Sentinelcima, a te "kontaktne ekspedicije" je predvodio antropolog T. N. Pandit.
U pitanju su bili planirane posete u kojima su se domorocima ostavljali "darovi", kao na primer kokosov orah na obali, pa su na taj način pokušali da ih nagovore na komunikaciju i promenu njihovog neprijateljskog stava prema gostima. Međutim taj program je ugašen '90-ih godina prošlog veka nakon što se par agresivnih susreta završilo tragično, tom prilikom nekoliko ljudi je ubijeno.
Osim toga, od skorijih slučajeva poznat je onaj u kome su sentinelski strelci 2006. godine ubili dva ribara koji su ilegalno lovili u blizini njihova ostrva. Nakon toga kišom strela oterali su helikopter koji je došao da pokupi tela. Do današenjeg dana do njih nisu uspeli da dođu, a iz helikoptera je uočeno da su tela zakopana u plitkim grobovima.
Pitanje je koliko će još dugo ova izolovana grupa izdržati da živi bez kontakta s spoljašnjim svetom, ali za sada definitivno nema razloga za sumnju u njihovu sposobnost za samoodržanjem.
