Život ih je odveo na različite strane. Djevojka se preselila u drugi grad, Liang je pohađao fakultet na drugom dijelu zemlje, ali nikada nije zaboravio svoju školsku ljubav.

Svaki puta kada mu je u ruci ostalo nešto sitniša sjetio se prstena što ga je obećao. Kovanicu po kovanicu, uštedio je dovoljno novca za novi prsten. Kada se ona konačno vratila u grad, sjeo je na svoj tricikl i uputio se kupiti prsten.

Predao im je kovanica u vrijednosti preko tisuću dolara, jer toliko je koštao prsten s malenim dijamantom. Dirnuti njegovom gestom, zaposlenici zlatarnice sačuvali su kovanice koje im je uručio.

Težile su ukupno 150 kilograma i trebalo im je pola dana da ih izbroje. Kovanice je predao uredno složene u novinski papir, a zlatarnica ih je odlučila izložiti jer su, kako kažu: "..dokaz prave ljubavi".

Djevojka je pristala na prosidbu.