Milena iz Beograda je ispričala svoju tužnu priču o praznoj kuverti na svadbi.
Teška financijska situacija
"Kad sam upisala fakultet i iz Valjeva došla u Beograd, moje su se novčane mogućnosti prepolovile pa sam tako svaki rođendan prijateljica ili prijatelja unaprijed planirala jer dok platim račune za stan, dok odem kući kod mojih, sav džeparac mi se istopi", rekla je Milena.
Zatim je dodala: "Onda je kolega s faksa rekao da se ženi. Probala sam se izvući da ne idem jer su neposredno prije toga umrli baka i djed, imala sam puno za učiti, a moji su bili bez dinara. Sestra je isto upisala fakultet, jednostavno, katastrofa! Roditelji su mi dali neku mizeriju da preživim mjesec, ali nije bilo teoretske šanse. Sve kolege su me napale 'prvi među nama se ženi, hajde, kao da je bitno hoćeš li i koliko ćeš dati'."
Pozajmica novca za svadbu
Milena se dotakla mogućnosti pozajmice za svadbu kolege: "Naravno, ne mogu tražiti pozajmicu jer tko zna kada ću vratiti, a i sramota me, a s druge strane, da kukam mojima da mi daju novce za svadbu kolege je bilo van pameti jer ni oni nisu imali, a to im je bio luksuz."
"Jedna kolegica se ponudila da mi posudi novac. Isprva nisam htjela uzeti, a onda sam shvatila da je jadno da idem praznih ruku. Mislim, bilo mi je glupo, iako se ja prva ne bih ljutila da mi netko dođe bez poklona. Na svoju svadbu planiram zvati samo one koje volim, drugi neka se slobodno ljute. I tako ja njoj kažem 'ok, ti ponesi novce pa kad se nađemo, stavit ću u kuvertu.' Da se razumijemo, ja stvarno nisam imala dovoljno novca za dati. Ne samo za njih, već ni da se obučem. Posudila sam od rođake haljinu kad su me konačno uvjerili da idemo svi zajedno", objasnila je.
Predala praznu kuvertu mladencima
Nastavila je svoju priči Milena: "I tako sam, u početku ponizna, otišla na svadbu da se kolega ne bi uvrijedio. Sjednemo mi u automobil i sad… ja šapnem da drugi ne čuju, toj prijateljici za novce i ona preblijedi jer je zaboravila ponijeti. Tu kreće kaos, mene sramota, ali šutim, znojim se i kažem joj, jer vidim da joj je krivo: 'Ne brini, imam novce, sve ok'."
"Kad je počelo čestitanje, predam ja njima praznu kuvertu, ali s čestitkom, praznu. Na svadbi je bilo super, bilo mi je malo neugodno, ali sam obećala sebi da ću im kad-tad jer ih jako volim, dati pravi lijep poklon. Kad se sve završilo, taj kolega s faksa je rekao kako sam napisala divnu posvetu, ali od tada se sve slabije družimo, a u posljednjih godinu dana se nijednom nismo čuli. Jesam li trebala ići praznih ruku? Ne znam. Sad je gotovo. Znam samo da kad jednom nisam otišla na svadbu, prijateljica se smrtno naljutila pa se više ne družimo, a evo, i kad se ode, isti problem ispadne", zaključila je.
