U našoj Maloj vali na Čiovu oduvik je bilo ka u raju. Čisto more, malo ljudi, nešto turista, nešto domaćih, par brodica i pokoje jato galebova. I tako je bilo sve dok nan Mala vala, zbog previše turista, nije postala premala. Iz lita u lito sve više ljudi, sve više kuća, sve više restorana i sve više apartmana. Doli uz more di je nekad bija lipi lungomare, najedanput je svaka šuša ušuškala neki svoj morski biznis. Te kafići, te pedaline, te skuteri, te gliseri te ubi bože. Nemoš više umočit prst u more a da ne ostaneš bez njega od turista šta se jurcaju na tin skuteriman i drugin čudima šta in ne znan ni ime.
Međutin, po onoj staroj narodnoj „di čeljad nije bisna, ni vala nije tisna“, cila ta gužva i šušur nisu uspili pokvarit mir i spokoj koji su vladali među ljudima na plaži i okolo nje. Starosjedioci su se ljubazno pozdravljali među sobon, prostirali šugamane jedni blizu drugih pa bi se malo točavali u moru, a malo ćakulali među sobon i ljubazno ogovarali druge suside šta se još nisu spustili do vale. Turisti su nekako intuitivno ćutili kakva smo mi dobroćudna i blaga čeljad pa su se i oni ponašali u skladu sa općin ambijenton. Drugin ričima smješkali se i nama i drugim turistima, pozdravljali prikoljubazno na svim jezicima svita i sve u svemu prevladava nan je posvemašnji mir i dobro.
A onda je u našu malu zemlju, a posljedično i u našu Malu valu, stigla korona. Broj turista se pripolovija, a pripolovili se bome i mir i dobro i od njih nije ostalo skoro ništa.
Iznajmljivači su proklinjali i koronu i ko ju je izmislija, a neiznajmljivači su je blagosiljali i govorili kako nan je sad baš lipo bez turista. I eto ti ga vraže. Neki dan, jedna od susida iz ulice rasprostrla svoj šugaman, izvalila se kol'ko je duga i široka pa nako sve ka sama sa sobon nabraja:
A bože, lipote. Nigdi nikoga. A je nan lipo... Ma ko ovo more platit?
Tu se, narafski, naša susid koji ima jedno pešest apartmana u otprilike šezdeset kvadrata pa malo poludija:
Ovo je Vama lipo? Ovo?! A to šta će nan gospodarstvo propast, je l' Van i to lipo, a?
Njega inače u ulici zovemo Bandić jer je u dvoru nakeljija fontanu šta baca vodu dva i po metra uvis, ali samo dok prima nove turiste. Čim ih smisti u apartman, zatvori vodu jer je skupa pa nikome nije jasno koju gospu je uopće i gradija tu fontanu. I tako se bidni šjor Bandić sav zajapurija od bisa kadli će ona susida njemu:
A slušajte, Vama će možda nešto i propast, al' meni bogami neće, jer mi je ijonako odavno sve propalo. Tako da ja prst u uvo. Meni ova korona došla ka naručena.
Ovi poludija.
Prst u uvo?! Eto kakvi ste! Drago Van je šta ćemo mi mali iznajmljivači ostat bez posla i bez novaca! Ma kako Vas nije sram?
Ajde bogati, šta ste se užgali. Nije meni drago šta vi nemate posla, nego šta bogu fala sad iman mista za prostrit šugaman na plaži. Šta bi se reklo, malo mi za sriću triba!
Šjor Bandić je bisno frknija na nju, skupija svoj šugaman i otiša doma cilin puten mašući rečenin šugamanon i beštimajući i koronu i susidu i vladu i Kineze i šišmiše i ko zna koga još sve ne. Pomislila san da će sad kad je otiša bit malo mira, i bilo mi je drago jer je kraj nas ipak bilo i nešto turista, pa da se ne sramotimo. Po govoru mi se činilo da se radi o par Rusa, par Austrijanaca i dvoje, troje Poljaka. Čak i jedan Francuz.
Taman tad stigla još jedna susida, sva nakićena, sa narančastin cvikama za sunce na nosu. Došla, itnila šugaman, boršu, skinila pareo i montirala se na deset centimetara od one sa prston u uvu. Dotična izvadi prst iz uva i obrati joj se:
Susida, molin Vas, dva metra razmaka.
Ova digne cvike sa nosa, pogleda u nju i kaže:
Dva metra čega?
Razmaka!
Od čega?
Od čega? Od moje pokojne babe! Od mene!
Pa šta van je?
Meni je postalo malo neugodno a i oni stranci okolo su isto već naćulili uši.
Slušajte susida, uvik smo bile u dobro. Aj lipo se maknite od
mene dva metra, ima mista. Nije Van meni do svađe. Zna se šta je
reka stožer. I ministar.
Mislite oni Vili?
E, Vili.
Oni šta se druži sa estradnin osobama i ljubi ruke ženama po
Hvaru?
To su mu bile bliske osobe! Izjavija je jučer za novine,
informirajte se malo.
Pa susida onda i ja izjavljujen da smo i nas dvi bliske osobe,
ček da izračunan...Tako je, evo priko trideset godina smo skoro
pa prve suside. Ako mi nismo bliske osobe, onda ne znan ko je? Do
ovog lita smo skoro sidile na istome šugamanu, a sad me tirate da
se maknen dva metra od Vas? Jer je tako reka Vili? Đavlu i vi i
Vaš Vili!
Glasovi su in bili sve bisniji i sve jači, turisti blizu nas se isto počeli nekako s nelagodon vrpoljit. Jedan Austrijanac se nagne prema meni:
Sori, hu iz Vili?
Odma iza njega proviri Rus:
Prostite, a kto takoy Vili?
Oni jedan Francuz skužija da je neka frka, pa oduševljeno diga ruke u zrak:
O la la, REVOLUSJON!
Kad san vidila da se i jedan Poljak sprema pitat me ko je Vili, brže bolje san skupila svoje stvari i taman da ću pobić kad se ona sa cvikama odlučila obratit turističkoj javnosti:
Hu iz Vili? Saću van ja reć hu iz Vili! To van je jedan šta nan
je in d bigining of pandemija govorija da vi dont nid maske! Onda
nan je after govorija da vi nid maske! U početku je bilo da maske
dont ... dont... kako ono?
... protekt – uskočin ja.
E, da maske dont protekt as od virus! Onda poslin da nas ipak
protekt. Onda su nas zatvorili in d hausis! Nismo smili mrdnit
from d hausis! Gađali ljude vit stouns from balkoniz! Onda doša
Uskrs! Dozvolili procesije i mise! Sve črčiz pune, pune! A bifor
Uskrz polis bacala pipl po ulici i trpala u maricu! Šta ste
zinili? Je u maricu dragi moji, marica, maris, maris! Onda
izbori... kako ono se reče...?
Elekšnz – pripomognen ja opet.
- E! Za elekšnz najedanput fridom! Svi vanka, sve može, evriting je sigurno, vi ar d čempjnz maj frend, pobijedili koronu, ludilo, sad pustili buljuk tjurists u zemlju, ali su in mladi krivi šta idu u najt klabz, mater in... kako se ono reče?
To van neću privodit – ogradin se ja od nedostojnih radnji u vezi
s materama.
Okej nema veze, razumu oni mene. End sou, di san stala? E, den
pola pipl viruje in d virus, pola ne viruje, svi se svađaju, a ja
se mislin ne virujen više nikome ništa a pogotovo aj dont biliv
Vili! Držite razmak? Ma kako van kupus, dragi stožeru! Kako van
kupus!!!
Turisti se nagnu prema meni:
Vot iz kupus?
Nisan in stigla odgovorit jer je ova nastavila:
Lisn tu mi vamo! Minjaju pravila kako in prne a lejtr in je kriv narod šta ne drži distans! A to šta smo na red listi su nan krivi Austrijanci i Slovenci! Eto van sad ko je Vili! To van je jedno zlo! Hi iz ZLO!
Turisti se nagnu prema meni i svi uglas:
Vot iz zlo?
Ljuta susida se prikriži s obadvi ruke.
Pa dobro kome san ja objašnjavala po ure? Zlo iz Vili!
Turisti se opet nagnu prema meni:
HU IZ VILI?
