Kad god čestitate Dan zaljubljenih pred grupom od bar troje ljudi, naći će se neko da vas proglasi državnim izdajnikom ili nevernim Tomom. -Danas je Sveti Trifun. Mi nismo katolici, tebra-. Naravno, nije sasvim fer da katolici budu zaljubljeni, a mi samo pijani, ali šta ćeš. Njima Mekdonalds i čestitke, a nama vino iz tetrapaka i neplaćeni računi. Međutim, ono što ljudi koji vas isprave ne znaju jeste da i pravoslavci slave Svetog Valentina, samo što ga slave 13. avgusta.
Cinici će vam objasniti da je ovo komercijalni praznik, popularizovan da bi muzička industrija najzad prodala tugaljive hitove debelih Britanki, industrija igračaka još jedno ogavno srce sa natpisom "najboljoj devojci", industrija parfema za jedan dan rasprodala zalihe...
I verovatno su u pravu.
Oskar Vajld je jednom rekao da je cinik "čovek koji zna cenu svega, ali ne zna vrednost ničega". Verovatno je mislio na onog ortaka koji vam je izdeklamovao cenu donjeg veša u Intimissimi-u, ali nije spomenuo zadovoljstvo dok ga skidate.
Osim toga, ako možemo sa Zapada da uvezemo Koka-Kolu, radno vreme od 9 do dok šef ne kaže da je u redu, loše filmove (niko više ne gleda Mihalkova, radikalčinu), zašto nije u redu da uvezemo još jedan izgovor za poklone i seks?
Seks je super i pokloni su super. Biti zaljubljen je meni lično malo iscrpljujuće, ali šta sad?
Naravno, da ne bismo izgubili tradiciju dok sve to radimo, preporučljivo je da popijete dve do tri flaše vina iz respekta prema Sv. Trifunu.
Srećan Dan zaljubljenih vinogradara, Sveti Trifun Valentinović ili Trifunović Valentin.
I šta ako nemate sa kim da slavite?
Pravac na Josipim koncert sa kevom ili sa društvom na svirku Vampira u Brankow baru - ko zna ko će da se u vas zaljubi večeras. Ili bar da vas odvede kući!
