Darko Šarić je, kako je pokazala dosadašnja finansijska istraga, uz pomoć ljudi iz sveta politike i biznisa, stvorio "mašineriju“ za pranje para.
Osnovano je više od 50 firmi, čiji je jedini cilj bio da u legalne tokove ubace novac zarađen od trgovine kokainom.
Podaci koji su dosad prikupljeni pokazuju da je oprano najmanje četiri milijarde evra, ali se sumnja da je ta suma dvaput veća.
Pljevljak je postao vlasnik oranica, preduzeća po Vojvodini, hotela, ugostiteljskih objekata, diskoteka, stotine stanova...
Prave posledice ovakvog ekonomskog poslovanja, naročito kada je reč o privatizacijama, još nisu sagledane do kraja. Ipak, zna se da je kapital "isisan“, radnici su završili na ulici, a Šarić je oprao milijarde i postao bogataš.
Spisak firmi preko kojih je Šarić radio u Srbiji još nije konačan, jer je najmanje desetak njegovih saradnika bilo angažovano na formiranju firmi za pranje para, a opet je svako od njih iz istog razloga napravio svoju mrežu preduzeća.
Šarić je, prema dostupnim informacijama, osnovao tri firme u američkom gradu Delaveru - "Mateniko LLC“, "Durabilly LLC“ i čuvene "Financial angels“.
One se kao osnivači pojavljaju u više od 30 firmi, nekoliko klubova, hotela, pa čak i vrtića.
Devet firmi je od tog broja osnovano u Crnoj Gori, dve u Rovinju (Hrvatska), jedna u Pragu (Češka) i čak 25 u Srbiji.
Najviše ih je do sada pronađeno u Vojvodini - 16. Tokom suđenja najviše se govorilo o firmi "Municipijum S“, kojom je rukovodio Nebojša Joksović, sada svedok saradnik u postupcima protiv pljevaljskog narko-bosa. "Municipijum S“ se, takođe, pojavljuje kao vlasnik ili suvlasnik mnogih drugih preduzeća.
O tome kako je Šarić kupovao firme po Vojvodini gotovo tri dana svedočio je i vojvođanski biznismen Mile Jerković. On je opisao kako je upoznao ovog Pljevljaka preko advokata Radovana Štrpca, ali i da su Šarića u ovim poslovima savetovali biznismen Zoran Ćopić i advokat Andrija Krlović.
Sumnja se da su ovi saradnici omogućili Šariću da preuzme imovinu i kapital u Srbiji koji su pre njega "pripadali“ Antunu Stanaju iz Podgorice, koji je uhapšen na beogradskom aerodromu zbog krijumčarenja cigareta.
Stanajeva firma "Rokšped“, kako tvrde stručnjaci za suzbijanje finansijskog kriminala, kao i ceo sistem koji je on osmislio, predstavlja "školski primer pranja novca“.
- Taj modus se sastojao od tri firme u vrhu piramide, čiji je osnivač i jedini vlasnik bio Rokšped. Te su firme, u drugom nivou, širile piramidu tako što su, međusobno kombinujući udele, osnivale nova preduzeća koja se, u zvaničnoj verziji, bave drumskim transportom, spoljnom trgovinom, poljoprivredom, lekovima... - objašnjava izvor "Novosti“.
Po tom modelu nastale su "DSD tobako", "Agrovojvodina", "Hemovet", "Stanagro invest", "Tandem fajnenšel", "Multinova", "Alpis plus", "Betasem"...
Većina tih preduzeća osnovana je od 2006. do 2008. godine, sa sedištem u Sremskoj Mitrovici ili na dve adrese u Novom Sadu, na Sentandrejskom putu broj 165 ili u Bulevaru oslobođenja 127.
Gotovo svaka, čak i one koje su osnovane sa ulogom od 500 evra, preko računa su godišnje imale promet od po nekoliko milijardi dinara, ali se u završnim računima knjižio ili simboličan dobitak ili, mnogo češće, gubitak.
Izvor "Novosti" navodi da su potom kupovana preduzeća, uglavnom poljoprivredna dobra koja su imala pravo zakupa velikih obradivih površina ili su raspolagala njima, ali i preduzeća za prevoz robe i putnika. Iz njih je potom "isisan“ ceo kapital.
I posle hapšenja Stanaja njegove "srpske“ firme su nastavile da kupuju akcije raznih preduzeća, mahom onih čija je privatizacija poništena.
To su "Agroseme Panonija“, "Agrokop“, poljoprivredna dobra "Erdevik“ i "Stanišić“, "Banat seme“, Šećerana iz Sremske Mitrovice, "Mitrosrem“, "Elnos“, "Agrovojvodina“, "Ipok“, IKL iz Beograda, "Mlinpek“ iz Knjaževca, "Sokola“ iz Novog Sada...
Posle otpočinjanja akcije "Balkanski ratnik“ i rasturanja narko-klana bosa iz Pljevalja, utvrđeno je da su ta preduzeća mahom preuzeli Šarićevi ljudi.
