Američki fotograf i reditelj S. Dž. Kolins preuzeo je na sebe Sizifov posao i rešio da ućutka sve one koji tvrde da je prvo sletanje na Mesec bilo lažirano.
U snimku postavljenom na njegovom Youtube kanalu Kolins odmah na početku uverava da ne smatra da američke vlasti inače ne fabrikuju događaje. Zapravo, on kaže da „ako vas nisu slagali danas, verovatno još nisu popili svoju prvu jutarnju kafu“.
Isto tako, kaže on, ne može da bude siguran u to da je NASA 1969. raspolagala tehnologijom koja bi omogućila čoveku da ode na Mesec. Ali, sa druge strane, tvrdi da video tehnologija tada nije bila razvijena do te mere da bi lažirala takav poduhvat.
Kolins, uz neophodnu dozu sarkazma, detaljno razvejava tvrdnju po tvrdnju okorelih teoretičara zavere. Između ostalog, pokazuje zašto se na fotografijama ekipe Apola 11 sa Meseca ne vide zvezde, objašnjava zbog čega senke astronauta nisu čudne, kao i kako je moguće da američka zastava leluja.
On ističe da bi holivudske produkcije danas bez mnogo poteškoća mogle da lažiraju sletanje na Mesec, ali tvrdi da je to sa tadašnjim tehnološkim dostignućima, bez kamera specijalizovanih za usporeni snimak, bilo nemoguće.
Ipak, i pored toga, dozvoljava mogućnost da je neko bio dovoljno kreativan i uporan da to uradi pomoću tadašnje tehnologije. Ali, to bi, po njegovim rečima, uključivalo kilometre filmske trake, neverovatnu preciznost lepljenja te trake, kao i sceniranje saobraćajnih nesreća u kojima bi poginuli svi koji su učestvovali u tom projektu.
Osim toga, pitanje je da li je čak i svemoćna NASA mogla tada da nabavi odgovarajuću spravu za neprekidno puštanje tolike količine filmske trake jer je, kako podseća Kolins, prenos sletanja na Mesec, koji je pratilo 500 miliona ljudi, trajao 143 minuta bez pauze.
Kolins na kraju poentira – dok ljudi i 40 godina kasnije ispituju da li su ih američke vlasti slagale u vezi sa misijom Apolo 11, niko se ozbiljnije ne bavi temama kao što su razlozi za početak rata u Iraku, američki zakon o patriotizmu ili mogućnost doživotnog pritvora u vojnim bazama.
Da podsetimo, Nil Armstrong je u svom zadnjem intervjuu otkrio da je na Mesecu ostavio malu kameru kao dokaz da je zaista napravio taj „veliki korak za čovečanstvo“.
